Жудња за лепотом

  

Само лепоту нудиле су

док су дрхтале, ломне у струку,

травке што своја вита су тела

извиле да погледе твоје привуку.

 

А твоје око жудело је

да по небеским морима рони.

Занесен, ниси ни могао чути

како се орила по васиони

 

 

 

 

 

песма што травке је громогласно

 

 

певаху, па се стишаше смерно.

 

 

Слепо и глуво остане за нас

 

 

све што је лепо неизмерно.

 

 

 

 

 

Чекањем лепоте уморене,

 

 

земљици тела предале су.

 

 

Земља их жудно пригрлила.

 

 

Лепоту само имале су.