ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ
МОЈА КЊИГА

RADOVI
Циклус: И небо и земља
Цуклус: Само храбре срећа прати
Дозивали те...
Среда
Циклус: Путеви и људи
Нове песме

Сасвим обична песма

…Јер ја те волим обично сасвим
ко што се воли дан који свиће,
и кад се будим и када заспим,
и не знам какво сутра ми биће.

Не чезнем за речима опојним, силним,
оним што вечности и бескрају теже.
Не причам приче са срећним крајем,
нит моји снови од јаве беже.

Ко лептир што не зна да живот његов
кратак је пред временом дугим људским,
и живи од свитања до сутона срећно,
и ја ћу једном срећна да усним

јер ја те волим, уствари, силно,
а наизглед просто, обично сасвим
као што волим дан који свиће
у твоме наручју када заспим.

А када отворим очи снене,
и сан и јава једно ми биће,
јер и нас двоје смо у два тела,
љубави једина, једно биће.