Marcia funebre

 

Сву ноћ су играле под мојим прозором

прозрачне, лаке балерине...

По небу беху разастрле

своје беле мекане пелерине.

 

И сву ноћ су блистале, снежне и лаке,

а онда, у трену, заувек стале.

У магновењу љубљене беху

у ком су, снене, и умирале.

 

На жељи својој разапете,

пале су у ватру своје пути.

Тај први корак ка пламену страсти

последњи беше им корак ка смрти.