ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ
МОЈА КЊИГА

RADOVI
Циклус: И небо и земља
Цуклус: Само храбре срећа прати
Дозивали те...
Среда
Циклус: Путеви и људи
Нове песме

Туга

Дође ми туга ко незвани гост
(та никад није спремна за пост!) -
увек се слади самоћом мојом,
боји је сивом ил` црном бојом.

Самоћа моја је посластица
предрага, врхунска за моју тугу.
Некад јој подвалим кад је обгрлим
страсно ил` нежно ко верну другу.

И часи тада безбрижно теку
док ми се смејемо као деца,
а `место мене и мога срца -
тад туга гласно плаче ил` јеца.

А кад ми туга ко незвани гост
сруши и последњи изграђен мост
ка другом срцу ил` другој звезди,
ти се у моје срце угнезди,

и буди драги, предраги гост
што никад није спреман за пост,
и што се слади присуством мојим
док га ја дугиним бојама бојим.