Рекла сам ти:

«Ветар прошлости је опустошио

моју душу,

и више не знам ко сам«.

Рекла сам ти:

«Човек се не рађа само једном,

као што и не умире само једанпут.

Живот је нешто исконско -

танка, али непрекинута нит».

Рекла сам ти:

«Човек стварно живи

само ако уме увек да воли,

док ветрови долазе и одлазе«.

Рекла сам

толико тога

што сам мирно могла да прећутим.

Прећутала сам

толико тога

што сам искрено могла да кажем,

чак и то да те волим.