ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ
МОЈА КЊИГА

RADOVI
Циклус: И небо и земља
Цуклус: Само храбре срећа прати
Дозивали те...
Среда
Циклус: Путеви и људи
Нове песме

Храбра

Беше ми близу, на дохват прста,
ал` ја не пружих ка теби руке.
Знам, ко се боји - тај не постоји,
не стигне никад до жељене луке.

Ни Храброст није увек храбра,
јер некад и њу савлада туга
А срећа прати једино храбре
Којима лудост је верна друга.

Да… »Ко се боји - тај не постоји»-
једном ми рече, а ја те не питах
да л` ти постојиш ил` те ја створих
кад љубав у очима својим прочитах.

Давно то беше… И сад ко тада
само из прикрајка посматрам луку.
Кад ми је судбина пружила прст,
што јој не узех целу руку?