ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ
МОЈА КЊИГА

RADOVI
Циклус: И небо и земља
Цуклус: Само храбре срећа прати
Дозивали те...
Среда
Циклус: Путеви и људи
Нове песме

О, младости

Младости моја дивна, што прође
крај мене својим неспретним ходом,
памтим те по нашем сну о срећи
протканој љубављу и слободом.

Беше ми лепа, а недостижна
јер усред снова открих истину -
док тражих срећу у другом бићу,
изгубих себе… И срећа мину…

Бејах већ стара усред младости
не знајућ` да срећа у мени беше.
Прекрих је стрепњом, очајем, тамом,
не видех сунца што ми се смеше.

Сад старост свуд је, јер минуше страсти,
живот ми и последњи осмех краде:
седе ми мисли, седе ми жеље,
седа ми воља, стрепње и наде.

Једино једна неоседела,
та једна влас што лице ми краси:
љубав ка Теби Никад Љубљеном,
споменик младости сред седих власи.

Оду радости она ми пева
кад склопим очи пред сан, смерно,
и осетим: звуци, ко руке драге,
милују душу одано, верно.