И
ти ћеш доћи и
преда ме стати
мислећи да
си од многих један
што мој
их поглед узгредно
прати,
нечему другоме
помно предан.
Као
ни сада, тад нећеш
знати
да око
моје у оном трену
у ком
те, одлазећег,
обухвати
упије светлост
неслућену.
И
вечност ће проћи
брзо, ко
сати
у којима
владаш мислима
мојим,
а ниси
дуго
ни могао знати
да
сам те назвала
љубљеним својим.
Па
ипак, нека те
не чуди љубав
која
опстаје и без
твог знања
јер
си једини смисао
и разлог
мога
земаљског постојања.
Та
љубав постоји
и изван мене.
Ја
сам тек један
сићушни део
нечег
чем не знам узрок
ни исход,
ал
знам да мој је
живот цео
одређен
твојим постојањем,
омеђен
мојим жељама
слепим,
јер
ти си једина моја
стварност
што
живот ми чини
драгим и лепим.