ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ	МОЈА КЊИГА

Среда

Данас је среда, и усред среде
лице се твоје сред мисли јавља,
ко весник неког новог раздобља,
друкчијих болести и друкчијег здравља.

Застаје време насред среде,
без даха остају казаљке сата…
Сред среде мојих груди, ко птице,
прхнуше жеља ватрених јата.

Када би знале, да ли би стале
те жеље моје, селице птице,
насред свог пута, јер у беспуће
сваког ког сретне води то лице?

А ја те срећем свакога дана
сред својих безбројних грешних залута:
уместо распећа ил` путоказа,
твоје је лице сред сваког пута.

Беспућа, празнине, безнађа тамна,
кад те се сетим постају бледа…
Среда сред недеље ко путоказ стоји.
Ти си сред срца… У срцу - среда…