Виолета Милићевић
ТРГ ЧУДА
песме, прво издaњe; димензије: 30Х21; корице: меке, пластифициране; страна: 112; тираж: 500
Издавач: Словенско Слово
Уредник: Јања Тодоровић
Рецензент: Зоран Марчета
Техничка обрада: Ненад Живковић
Корице: Зоран С. Шестић
Штампа: ФинеГраф, Београд, 2005.
Извод из рецензије:
Песникиња љубави и опчињености чудом живота, Виолета Милићевић обраћа нам се отворено, јасно и искрено. За песникињу је важно да оставимо трагове стопа на песку, да посведочимо своје постојање, макар и у једном трептају ока, у једном свитању. А чиме да поседочимо своје постојање, које је увек кратко, у овој долини суза што се земља зове? Понућен нам је избор да стваралачким приступом животу оваплотимо идеје лепоте, доброте, мудрости, љубави... или одемо у другу крајност. Песникиња то зна и зато нам, у песми "Свесна" даје одговор:
"Била сам свесна да нам ј избор:
да тужни плачу, док срећни живе,
јер умеју љубављу, што блиста у срцу,
да позлате све дане сиве."
Зоран Марчета  

ВИОЛЕТА МИЛИЋЕВИЋ

Белешка о аутору

    Виолета Милићевић рођена је 18. новембра 1968. године Петровцу на Млави.
    Љубав ка писању испољава први пут у основној школи, када осваја награде на конкурсима часописа «Мале новине», «Дечје новине» и «Змај», али литерарни дар у њој живи притајен до средине тридесетих година живота.
    Године 1987. постаје студент Филолошког факултета у Београду (група: југословенске књижевности и српскохрватски језик), а након завршених студија проналази своје место под сунцем у граду који сматра пупком света, у коме једино живи у правом и пуном смислу те речи, иако јој дух радо залази у неке временски и просторно удаљене градове.
    Ради као професор књижевности и језика у средњој школи.
    Године 1997. уписује студије француског језика и књижевности.
    Преводи са италијанског и француског, у нади да је црвена нит матерњег језика коју држи у руци, попут оне Аријаднине, нит која предводи и преводи преко свих Црвених мора људе који знају да на свету постоји један суштаствени пут који се зове – стваралаштво, и један неприкосновени језик који треба научити, а који се зове – љубав.
    Пише за своју душу о душама оних који воле, верују и надају се, и за које је живот оно андрићевско чудо које се непрестано троши и осипа, али и траје и воли се, тако трошно, пролазно и непредвидљиво, као и о онима који су се много пута у животу разочарали, али нису заборавили да се очаравају.
    Збирка " Трг чуда " је њена прва објављена збирка која садржи песме претежно љубавне, настајале од краја осамдесетих година прошлог века до 2005-ог лета господњег. Због непрекинуте линије живота на длановима, опкладила се са временом да ће живети вечно, ако нигде другде, а оно бар на "Тргу чуда".