Прећути тај понор,

тај пожар!

Прећути вулкан,

ту страст!

Угуши отпор,

угуши очај!

Прогутај увреду,

поврати сласт!

Немој волети

и немој клети!

Не сањај,

не лети

и не слути!

Све ће то већ сутра

бити прах…

Предај све забораву,

тој тихој смрти,

и једном заувек,

(док пада мрак)

кад већ не умеш

да кажеш: