STARICA

Prevarila zorom sunce rano,
ostarela mati u crnini,
po vodu se sprema užurbano,
na izvoru negde u daljini.

Skupilo se nebo iznad brda,
dugo siplje pahulje po malo
nit' se kreće niti dalje mrda,
do prozora kuću zavejalo.

I dok vatre trepte prvi plami,
nad kućerkom magla siva, gusta,
ostaše joj tri unuka sami,
nahraniti treba gladna usta.

Žurno hita, još joj korak lupa,
rukom gladi svoju kosu sedu,
dotrčaše tri unuka skupa
pa iz jedne činijice jedu.

A kradom joj poteknu niz lice
tek tri suze što je jutrom miju,
ne ostade mrva ni za ptice,
u grudima tri joj srca biju.