VODITE ME!!!

Dobro došli u zlo moje vreme.
Vodite me gde su zore jasne,
gde praporci u trenu zaneme,
i gde pesma uvire i gasne.

Vodite me, jer me noge neće.
Prokletnice i one izdaše.
Vodite me pogazite cveće,
što ga za nju srce mi ubraše.

Vodite me jer svatovi kreću.
Provešće je onom našom stazom.
Vodite me jer gledati neću,
reka suza poteći će mlazom.

Recite joj da joj sreću želim,
iz bašte joj ponesite ruže.
Nek' ostane meni samo pelin,
povedi me prijatelju... Druže...

Vodite me gde sunce ne sija,
nit' mirisom pleni rosno cveće.
Kad me njena ruka ne ogrija,
ni sunce me ogrijati neće.

Tu gde zemlja otvorena zjapi,
nakratko ću da prilegnem samo.
Kad mi ona iz duše izlapi,
sa prolećem vratiću se 'vamo.

Vodite me al' ne stazom našom,
već kroz trnje i kamenje vrelo.
A kad uspim zagrabite čašom,
crnog vina, prelijte mi telo.

Da se grešan prerano ne vratim,
da mi ime njeno ne ostane
na usnama, dok eone kratim.
Da mi zora više ne osvane.

Vodite me gde sunce ne sija,
nit' mirisom pleni rosno cveće,
Kad me njena ruka ne ogrija,
ni sunce me ogrijati neće...