Nazdraviću za
vremena prošla,
za nestvarne uspomene sjajne,
jedna prošla a druga je došla,
sve ih čuvam k'o najlepše tajne.
Svih se setim
i srce mi žare,
dok se noćas u kafani trujem,
i jezikom zaplićem i psujem,
neka žive uspomene stare.
Dan za danom
u sećanja letim,
zalivam ih pijanim noćima,
i kurve se iz mladosti setim,
što me gleda pohotnim očima.
Nek' se zlate
stope iza mene,
i sijaju u večnome mraku,
ljubio sam kučke obnažene,
bez milosti povalio svaku.
Neka teku stihovi
od srca,
i njima sam poklonio rime,
sjajem zvezda ukrasio ime,
još iz duše mnoštvo iskri frca.
Što me gledaš
ozarena lica,
što se meni kao Bogu klanjaš,
samnom snove nemožeš da sanjaš,
ja sam namcor a ti si svetica.
Tebi staze još
ka nebu hrle,
svih nadanja snovi tek se bude,
mene ljudi proklinju i kude,
neka žive uspomene vrle.
A jedna mi uspomena
sija,
vrelom ognja i peskom sahare,
uvek ce mi biti najmilija
neka žive uspomene stare.