KAD SVE UMRE JA ĆU JOŠ DA ŽIVIM

Nadamnom je sva pokora mrska,
svi pogledi zlobni ispod oka,
zato su mi sva pisanja drska
i preziri moji sa visoka.

Za sve one koji mržnju ćute,
što po blatu povlače mi ime,
a već sutra ljubiće mi skute,
sa podsmehom pišem ove rime.

Želeli su da ne letim više
pogan jezik malo da mi skrate,
bez istine laž se teže briše,
pesme da mi prekroje i blate.

A ja pevam sve grehove davne,
stihom teku terevenke moje,
strah me nije vere pravoslavne,
ispod mene kučke dok se znoje.

Nek zlobnici pljuju iza leđa,
dok prolazim sredinom ulice,
mene više baš ništa ne vređa,
ja ću njima da pljujem u lice.

Smejaću se dok vas jadne gledam
dok životu svome još se divim,
ni stiha vam nikad više ne dam,
kad sve umre ja ću još da živim.