LJUBIO SAM SILNO, I TO MI JE HVALA!?

Naivan sam bio, srce sam ti dao
i najlepše dane od života svoga,
da je ljubav varka, tada nisam znao
i tek bolan jecaj srca slomljenoga.

A pomislih da je ljubav od sveg jača,
od vihora ludih i od svakih zala,
da se dobro duše uvek dobrim vraća
ljubio sam silno i to mi je hvala!?

A ljubav je plaha poput krotke duše
ona samo teži uvek jacom biti,
jer kad bure dodu što nose i ruše
i sunce će zlatno za oblak se skriti

I neće ga biti dok se krši cveće,
možda tek ponekad kroz oblak proviri,
al' u svome sjaju zaiskriti neće,
već tek kad se bura i oluja smiri!

Čemu onda radost kad u zoru sviće?
čemu onda nada kad se sunce sprema?
svaka nova ljubav kratkog daha biće
i na srcu bolnom, rana pregolema!