MAJCI

I gde ode mladost tvoja,
gde odoše tvoje želje,
sreću više i ne sanjaš,
zar zbog mene... zar zbog mene?

Nočas sam te opet snio,
da me budiš kao prije,
iz blaženog sanka moga,
"ustaj sine, vreme ti je..."

Moje vreme sad je prošlo,
kao da je samo stalo...
sad je neko novo došlo,
bez radosti... sreće malo...

Žao mi je draga mati,
ne ispunih želje tvoje,
nemoj da ti duša pati,
neću reći: "Gotovo je..."

Iako su dušu moju,
sabljom zlobe komadali,
još osećam ljubav tvoju,
kao kad sam bio mali.

kad nevino sklapah oči,
u naručju svoje majke...
i znam da će opet doći,
da mi priča setne bajke.

Da me opet pesmom budi,
da se opet sa mnom smeje,
da nam zlatom zora rudi,
da nas sunce sreće greje...