|
КОСТА ДИМИТРИЈЕВИЋ
|
|
Бранко Миљковић убијени песник
|
|
Београд
(Просвета) 1955.
|
|
|
Време лети, чини ми се да је то што желим да испричам у роману "Убијени песник", посвећеном животу, делу и времену мог пријатеља Бранка Миљковића било јуче, а прошло је већ четири деценије. Песник који је у својој "Балади" исказао сурову животну истину - "исто је певати и умирати", до крајности привржен волшебној магији речи и животној филозофији, оставио је низ опомињућих записа о ћутању истичући: "Само реч може да надвиси нашу присутност". А има и ћутања које то није. Моћи ћутати је исто што и моћи говорити." (Песник и реч). Што можеш данас, саветује наш народ, не остављај за сутра. Одавно ми је позната та поука, али је нисам послушао, па сам зато много штошта пропустио, тако да сада, незадовољан собом, могу само да се кајем. У ствари, сада жалим што нисам одмах после трагичног Бранковог одласка са животне позорнице написао ову књигу. Ипак, неке одломке сећања на песника, из свог Дневника повремено сам објављивао у штампи, као и зборнику "Бранко Миљковић у сећањима савременика" |
|
|