UMESTO MOLITVE ZA NAS
(Majci Milici)

Ukleta lađa luta morem sama,
talas besni krepko udara joj pljusku,
kormilo i pramac oluja joj slama,
kao snažna šaka orahovu ljusku.

Putnici, mornari svađama se dali:
kurs, boja zastave, simbol na katarci...
Čak i ime broda ljutu raspru pali,
dok vijore bedni jedara ostaci.

Tama potpalublja posebno je draga.
Nevreme i metež ko od Boga dani
za pljačku tereta i dobrog prtljaga.
Svi su umišljeni, lažni kapetani.

Mit će Postojanja Dvojnike opiti.
Pravi je Hamlet ostao da ćuti.
Stvarni izbor nije: biti il ne biti,
već: nasukati se ili potonuti.

Mada ne hte poezije dara,
odričuć se njenoga dodira,
protkala ga ta tanana lira,
iskra reči vatru stiha stvara.

Noć je tiha, vetar ne uzdiše,
al ja ipak čujem uzdisaje.
Onaj kojeg davno nema više
uporno bez postojanja traje.