RUSKI ROMANS

(Senima Irine Vasiljevne Jasenske)

Noć je tiha. Vetar ne uzdiše.

Pesma setna u krošnjama drema.

Već je znano: s nama su najviše

oni kojih na tom svetu nema.

Misli daju da ih seta slama

bića tog što i jeste i nije.

Njegovoga srca gorka tama

ne dade mu zoru da ispije.

Tek sad čujem reči što prozbori

u života još paklenoj studi.

Svoju tugu ne hte da sagori,

u strpljive udomi je grudi.