Питају се неки: колика ми је плата за ово све што чиним на ползу народа... И још се питају: Која то служба плаћа Петра Милатовића?!
Тада сам се дубоко замислио. Стварно, колика ми је плата? И ко ли ме то плаћа? Мораћу да направим каталог српске глупости и покварености. Ево, одмах то чиним. За последњих 35 година на бранику Српства, истине, правде и достојанства, далеко мање сам чуо ружнх речи од стране Хрвата, Шиптара, или исламизованих, па чак и од историјских србомрзаца у Бечу, најнесрпскијем граду на свету после Ватикана, него што сам стално био на мети неке српске љубоморе, злобе, зависти од стране својих, па и од ближњих.
Jедан део мојих Срба никоме не прашта никакав успех. Знам, то је искушавање одлучности одабраних. Исто тако знам да сам се заиста преморио премеравајући дубину њихове плиткоће! Како се и не бих уморио кад чујем од неких вајних бранилаца Српства, који успешно губе српске територије у пространствима њихових илузија и који су на дубоким државним јаслима и онима које направише чланови Билдерберг групе и Трилатералне комисије, како се питају: Која то служба плаћа Петра Милатовића?

ОТКРИВАМ СЛУЖБУ!
Стварно, која ли је то служба? Нисам те зле среће да ме, као многе друге ''браниоце'' Српства (препознаће се они сами, а и народ их је одавно препознао!) плаћа: ЦИА, Мосад, МИ 6, БНД, БИА и Бог те пита које све још шпијунске службе. Некако сам од рођења васпитаван да презирем шпијуне као последњи људски отпад, па оно што сам понео у свет из куће никако да променим упркос свих заводљивих и јефтиних изазова. Дакле, нисам био подобан ни за какву шпијунску службу, а опет, ето, питају се неки: Која то служба плаћа Петра Милатовића?! Досадише неки Богу и народу несувислим питањем: Која то служба омогућава Петру Милатовићу да уради у Бечу оно што никоме није пошло за руком од 1945. године до данас?
Да не би било неизвесности, ипак, морам скрушено да признам: ПЛАЋА МЕ СЛУЖБА КОЈУ ЈЕ УСТАНОВИО СВЕТИ САВО!
Историјске хонораре ми исплаћују: Милош Обилић, Кнез Лазар, Петар Петровић Његош, Карађорђе Петровић, Драгољуб Дража Михаиловић, Николај Велимировић, Ава Јустин Поповић..., а на ред чека и захвално српско потомство! Исплаћују ми баснословне хонораре са којима купујем цело небо које је свима изнад глава.
Када ће, сиромаси, обогаћени пробисвети, бити толико богати да почну са куповином целог неба које је свима изнад глава? Никад, а ни после тога! Кажем, никад а ни после тога, јер, сиромаси, обогаћени пробисвети, који ми постављају питања: која служба ме плаћа, немају времена за то. Усредсредили су се на земљу коју крчме, присвајају, продају, поклањају са свим гробовима којима су насилно одузели тапију на вечност!
Зашто се питају која ме служба плаћа? Одговор је прост као пасуљ. Једноумци поникли из Брозовог атеистичког и неморалног шињела никако не разумеју зашто човек, као склоп мисаоних констелација по мери Бога, стреми високим моралним начелима. За њих је једино начело огољени и испроституисани материјализам. То им је једини идеал. Ја нисам од мојих хонорара купио десет вила на Гринцингу, бечком Дедињу, али сам макар нешто урадио на ползу српског народа!
Као да ће било ко од њих који се питају: Која то служба плаћа Петра Милатовића, било шта од награбљенога да однесу у прекрштеним белим, или прљавим, прецизније речено, лоповским рукама на онај свет.
Знају они, ипак, да је то тако, али им се чини да ће им њихово јадно стање бити подношљивије ако своје грехове, као кукавица јаје, подметну другоме, да ће бар заварати трагове пред очима народа који ипак све види, па чак и оно што упорно покушавају да сакрију у њиховој ''транспарентности'' чије значење још није јасно провиднима!

ГУБИТНИЦИ ОПЕТ ПОБЕЂУЈУ – СВОЈУ САВЕСТ
Такве, на њихов ужас, морам да подсетим: ја и мени слични, никада нисмо замишљали, а још мање стварали, пирамиду власти као масовну гробницу! Никада нисам хтео, нити имам намеру, да пишем како је с нечије стране жељено и однекуд речено да пишем, па нисам хтео да читам шта су ми ниоткуда написали и свуда прописали они које сам давно прочитао! Зато сам био дежурни кривац у очима кривих. Сумњичили су ме због подсећања да паметан човек примећује све, а да само глупи увек имају замерку на све. Био сам им крив што нису способни нешто паметно да кажу и што су неспособни да ћуте, па им је лако било премерити лакоће промајних глава. Нарочито ако им је сваки успех условљен убиством, најпре убијајући своју савест и тако у крвави недоглед.
Дипломатију су изучавали тако што су десет пута вежбали како да размисле пре него ништа не кажу и сада сам им ја крив што им народ ништа не памти и што им ништа опростити неће! Нарочито њихов ''патриотизам'' због којег им је држава, као антинародна страва, све мања и мања! Никако још да ми опросте што сам их упозоравао да није никакав напредак кад људождер узме виљушку у руке
Један мондијалиста, коме је деда монархиста а отац комуниста, убеђивао ме да су за њега морална начела на заиста тако високом нивоу, па можда и зато никада није био у стању да их досегне! Убеђује ме уочи избора да имамо широк избор кандидата. Стварно, човек има право. Сви су офарбани свим бојама! Једни кажу да су им руке чисте, а други износе њихов прљав веш. И једни и други изврћу просту истину, ваљда да би је сагледали са разних страна и користили како коме одговара, разуме се – на штету саме истине. Губнитници, дакле, опет побеђују – своју савест!