Милоје Теодоровић је био родом из села Црнча недалеко од манастира Јошаница. У време Првог српског устанка одликовао се храброшћу, па је постао вођа устанка у Левчу и Темнићу. Власт му се простирала од Мораве више Јагодине па све до Трстеника. За време генерала Михаљевића у Кочиној крајини Милоје је био каплар фрајкорски. Као такав војевао је и против Наполеона. Када је кнез Милош 1815. закључио мир са Марашли Али-пашом, одређен је за српког изасланика, са калуђером Неофитом из манастира Никољ у Овчару, на преговорима у Цариграду, где је водио преговоре са Портом.
Према причању очевидаца био је висок, плећат човек и глават. Имао је веђе и велике бркове црномањасте боје. Био је крупна гласа и имао је повећи трбух. Кажу да је био тежак 100 ока. Носио је ћурак и чакшире везене и добре коње је увек јашио. Био је побратим Хајдук Вељка који му је често долазио у госте. После вишедневних гозби Црнчу, силазили би ноћу у Јагодину и сву ноћ вијали Турке по махалама, а у зору се враћали и настављали да пију вино. И данас се чувају његова сабља и аса извезен златом-добио их је од султана 1815. (јединствени примерак те врсте у Европи).
Са јужне стране храма манастира Јошаница налази се гробница фамилије кнеза Милоја Теодоровића, "војводе левачког за време Карађорђа".
Умро је 1832. На надгробној плочи изрезана је његова слика са сабљом у руци.