Јован Ружић, рођен је 12. децембра 1898. у Београду. Био је први југословенски фудбалски репрезентативац из Србије и Београда и фудбалски судија и спортски функционер.
Припадао је првој, пионирској генерацији фудбалера који су ударили темеље најпопуларнијем спорту у нашој земљи. Почео је да игра 1911. у београдском Српском мачу, годину дана касније прешао је у Славију, а 1913. био је један од оснивача и првих играча Велике Србије и тада је као 15-годишњак одиграо прву званичну утакмицу.
Пошто је прешао Албанију са српском војском, обрео се у Француској где је као гимназаијалац играо у Сент Етијену и Ници, а затим као студент права и у Паризу за Париз (1917-1919). Био је први наш фудбалер који је у Француској заиграо као првотимац (1916), веома популаран и омиљен међу навијачима клубова у којима је играо, а због изузетног снажног ударца штампа га је назвала "топовско ђуле" " ("Боулет де цанон").
У Београд се вратио 1919. и постао члан ФК Југославија из Београда (1919 -1924.), за коју је одиграо 120 званичних утакмица, игравши на свим местима у тиму - само није био голман! Био је једини фудбалер из Београда и Србије (уз деветорицу Хрвата и Словенца Тавчара) који је 28. августа 1920. против Чехословачке (0:7) на олимпијском турниру у Антверпену, играо на првој званичној међудржавној утакмици ондашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Играо је и на следећој утакмици, четири дана касније, такође у Антверпену, у оквиру тзв. "утешног турнира" против Египта (2:4), постигавши један гол. Одиграо је и пет утакмица за градску селекцију Београда.
Веома одан фудбалу и спорту, био је и добар атлетичар и пропагатор хазене и рукомета, а истакао се и као одличан фудбалски судија (био је међу првима који су положили судијски испит) и од 1921. водио око 950 утакмица.
На војничком такмичењу у атлетици у Паризу 1918. био је првак у трци на 1оо м., а 1920. Београду у организацији Југословенског олимпијског комитета постигао је две победе у троскоку са 12,49 m (боље од држ. рекорда који није признат) и у скоку удаљ са 5,65 m.
Дипломирао је 1925. на Правном факултету у Београду, а 1957. пензионисан је као виши службеник ЖТП Београд.
Умро је у Београду, 25. септембра 1973. у 75 години.