Никола Љубичић (Каран, код Ужица, 4. април 1916 - Београд, 13. април 2005), учесник НОБ, генерал армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1967-1982. обављао је функцију Савезног секретара за народну одбрану, а од 1982-1984. године функцију председника Председништва Социјалистичке Републике Србије.
Гимназију је завршио у Ужицу, а средњу пољопривредну школу у Ваљеву. Војску је служио у Школи резервних пешадијских официра, у Марибору. До рата је радио у Нижој пољопривредној школи у Севојну, код Ужица, Косјерићу и Пљевљима.
Активно је учествовао у свим акцијама омладинских организација у ваљевској Пољопривредној школи, као и касније у Косјерићу и Пљевљима. Током Априлског рата 1941. био је распоређен за командира вода у планинском батаљону, формираном у селу Здравчићима код Пожеге. Учествовао је борби с Немцима на положају код Ваљева.
После ослобођења земље, био је командант дивизије КНОЈ-а. Вишу војну академију завршио је 1950. године у Београду, а затим је постављен за команданта корпуса у Загребу, Љубљани и Крагујевцу. После тога, био је на дужности помоћника команданта Прве армије ЈА за политичко-правни сектор; команданта Граничних јединица Југославије; начелника Ратне школе и командант Прве армијске области. На дужности Савезног секретара за народну одбрану налазио се од 1967-1982. када је демобилисан.
Биран је за посланика Савезне скупштине од 1963-1967. На Осмом конгресу СКЈ изабран је за члана Централног комитета, а на Деветом, Десетом и Једанаестом конгресу СКЈ биран је за члана Председништва ЦК СКЈ. Од 1982-1984. био је на функцији председника Председништва Социјалистичке Републике Србије, а од 1984-1989. члан Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Носилац је Партизанске споменице 1941. године, Ордена јунака социјалистичког рада и других високих југословенских и страних одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953.