Стјепан Митров Љубиша, рођен је 29. фебруара 1824. у Будви, у Грбљу, последњег дана фебруара 1824. Српски политичар и књижевник. Отац му се звао Митар, а мајка Ката Брдарева, обоје су били родом из Грбља, одакле је Митар породицу преселио у Будву. Након очеве смрти, Стјепан је остао сироче са непуних четрнаест година, на врло сиромашном имању. У Будви, као и у целом Приморју, у то доба није било још ни једне основне школе на народном језику, па је и он морао да школовање почне на италијанском. Чекао га је тежак живот у породици без оца, па није могао да се много посвети школовању. Невоља га је приморала да буде самоук и да се на тај начин спрема за практичан живот.
1843. постаје општинским секретар у Будви. У целом Приморју је у то доба владала италијанска култура, па је италијански језик владао у целој јавној управи: у судовима, у општинама и у свима надлештвима. Принуђен својим званичним послом да често пребира управне и судске законе, он их је за кратко време изучио тако исцрпно да су к њему долазили, као каквом адвокату, сељаци из читаве околине, којима је он састављао судска акта и бранио их пред судом. То његово самоуко правничко знање признала је касније и сама аустријска влада, кад га је решила дужности да полаже државно-правне испите и именовала га јавним бележником.
1860. ступа као посланички кандидат за државни сабор у Бечу. 1861. постаје члан далматинске депутације, која је водила преговоре при банској конференцији у Загребу. Од 1861-1876 био је посланик на далматинском сабору и царском већу у Бечу. 1870. постаје председник далматинског сабора, у ком својству је остао до 1878. када су га са места председника оборили лични противници, подупрти клерикалном фракцијом тадашње Народне странке, на чијем је челу био чувени поп-политичар Дон Мијо Павлиновић.
Доба између 1870. и 1878. године је провео у Задру, као председник далматинског сабора. Смрт га је затекла у Бечу, одакле је 1885. пренесен у завичај. Умро је 23. новембра 1878.