Јован Јовановић Змај, рођен је 6. децембра 1833. Песник, уредник књижевних и сатиричних листова, лекар. Развио се под утицајем народне поезије Бранка Радичевића, немачких романтичара и мађарског песника Петефија, али је брзо нашао свој израз и постао један од најпризнатијих српских песника. Стиховима је популарисао слободарске идеје свога времена и Милетићеве Народне странке. Његово огромно дело садржи песме и стихове високе вредности. Писао је родољубиву поезију али и интимну лирику (Ђулићи и Ђулићи увеоци). Значајан је као сатиричар и писац дечије поезије. Покренуо је и уређивао књижевни лист Јавор, сатиричне листове Змај, Жика, Стармали и дечији лист Невен. Преводио је са мађарског, немачког, руског и енглеског језика. Као велики стваралац, био је песнички израз духовног и душевног живота српског народа од 1850. до 1900. године. Умро је 14. јуна 1904. у Сремској Каменици.