Илија Гојковић (Дреновац од Параћина, 2. август 1854 - Средоземно море близу Сицилије, 2. фебруар 1917) - српски генерал и војни министар у влади Краљевине Србије.
Учествовао је као добровољац у српско-турском рату 1877-1878, командовао батаљоном, постао генерал и министар војни (март 1910-фебруар 1911). У балканским ратовима 1912-1913 је био командант Моравске дивизије I позива, која се истакла у кумановској, битољској и брегалничкој бици.
У Првом светском рату је био командант Тимочке војске, која је успешно бранила границе Србије од напада 1. бугарске армије, а истакла се у борбама код Качаника. Након повлачења, због болести пребачен је на лечење у Француску. У повратку из Француске на солунски фронт брод је торпедован у близини Сицилије. Пошто је одбио да се преда, убијен је у чамцу за спасавање и потонуо у Средоземном мору.