Еп о Гилгамешу
сумерско-вавилонски извор

---

Седма плоча

“Зашто се саветоваху велики богови?
Зашто ми спремају велику погибију, пријатељу?
Чудан је био мој сан који сам видео,
Његов крај наговештава несрећу.
Зграбио ме орао са челичним канџама
И носио четири сата у висину.
Он ми рече:
“Погледај доле земљу! Како она изгледа?
Погледај море! Како ти се оно чини?”
А земља је била као брег,
А море као мала вода.
И опет ме је носио четири сата у висину
И рекао:
“Погледај доле земљу! Како она изгледа?
Погледај море! Како ти се оно чини?”
А земља је била као врт,
А море као речица која се натапа.
И опет је летео четри сата у висину
И рекао:
“Погледај доле земљу! Како она изгледа?
Погледај море! Како ти се оно чини?”
А земља је била као каша од брашна,
А море као валов за воду.
Још ме је два сата носио увис
И тада ме је пустио да паднем.
А ја сам падао, падао
И лежао размрскан на тлу.
Ужаснут, пробудио сам се.”
Гилгамеш чу речи Енкидуа
И поглед му се смрачи.
Он подиже свој поглед и рече Енкидуу,
Пријатељу:
“Зао дух ће те спопасти својим канџама.
Јао, велики су богови досудили несрећу!
Лези, јер ти је чело врело.”
Енкиду леже и на њега сиђе демон,
Зао дух грознице захвати му главу.
Говори вратима као живом човеку:
“Врата гаја, Кедрова капијо,
Ти немаш памети!
Четрдесет сати сам трчао
Док сам изабрао твоје дрво,
Док сам угледао вискои кедар.
Ти си од правог дрвета.
Седамдесет и два лакта је твоја висина,
А двадесет и четири твоја ширина.
Од тврде су стене исклесани стубови
И лепо је засвођен твој горњи лук.
Саградио те је кнез у Нипуру.
Да сам само знао, ти капијо,
Да ћеш донети пропаст,
А ова лепота мојом несрећом,
Секиру бих подигао и размрскао те.
Сплео бих плетер од шиба...”
Тада Гилгамеш подигне гласну јадиковку и рече:
“Пријатељу мој,
Са мном си пропутовао брегове и пустиње,
Пријатељу мој,
Са мном си делио све опасности,
Пријатељу мој, сан се испунио!
Судбина се не може зауставити!”
И на дан када је видео слику у сну,
Почео се судбоносни сан испуњавати.
Болестан лежи Енкиду.
Лежи на лежају од ћилима,
Један дан, други дан
Бунило га држи чврсто.
Трећи дан, четврти дан лежи он и спава.
Пети, шести и седми,
Осми, девети и десети дан лежи Енкиду
И његова бол постаје велика.
Једанаести и дванаести дан
Зајеца Енкиду у ватри грознице.
Он зове свог пријатеља и говори му:
“Проклео ме господар воде живота,
Пријатељу мој, као онај
Који усред борбе проклиње непријатеља.
Пријатељу мој, она кога у борби убију
Мртав је.
А ја сам у борби убијен!”