Seksizam i moć
Muškarci kao grupa imaju više moći u društvu od žema. Čak ako se osećate jednakom sa vašim suprugom, muškim ljubavnikom, prijateljima, kolegama ili saradnicima na poslu, naša kultura više ceni muškarce. Ova pretpostavljena superiornost(iako se vaš partner možda ni najmanje ne oseća superiornim) oslikava se i u seksu, na sledeće načine.
*Treba da vodiš ljubav kada to on želi, bez obzira da li si raspoložena ili ne.
*Ti treba da vodiš računa o kontracepciji zato što kondomi umanjuju njegovo zadovoljstvo.
*Moraš izgledati privlačno kada se on vrati sa posla, bez obzira na činjenicu da si i ti radila, bilo u kući ili izvan nje, ili oboje.
*Treba da budeš sigurna da vas deca ne prekidaju dok imate odnos.
*Treba da doživljavaš orgazme kako bi njemu pokazala kako je dobar ljubavnik.
*Ukoliko nemate odnos, trebalo bi da ga makar oslobadiš seksualne tenzije putem oralnog seksa ili masturbacije. Nije ništa bolnije za muškarca nego za ženu da ostane bez orgazma.
Uvek sam posmatrala sebe kao da sam tu zbog muškog zadovoljstva. Učinila bih sve da ga zadovoljim. Nedavno, u dvadest i trećoj, shvatila sam da imam potrebe u seksu i počela sam da nešto govorim o tome.
Teško je odbiti seks sa muškarcem kada me je odveo na večeru nekoliko puta i dao mi toliko mnogo.
Ja imam fizički nedostatak zbog kojeg sporije osećam seksuane senzacije u genitalijama. Sa svojm suprugom konačno idem dovoljno sporo da bih prevazišla moj užasan strah da neću ništa osetiti. Ali pet godina sam glumila orgazam da bi muškarci mislili da su dobri ljubavnici. Sada sam ljuta što sam bila subjekat takve vrste seksualnog pretvaranja.
Toliko mnogo puta kažem da kada to ne želim, samo da bih izbegla dugačku diskusiju oko toga zašto neću.
Kada sam konačno naučila da doživljavam orgazme i želela više da vodim ljubav, moj suprug je imao sve manje želje za seksom. Nije navikao da budem tako napaljena i uzbuđena, Mislim da mu je nedostajala moć koju je imao određujući kako će naše vođenje ljubavi teći.
Iza svih mojih seksualnih veza sa muškarcima stajala je pretpostavka da moje telo pripada njemu, ne meni. Mislila sam da dugujem svoju seksualnost svom partneru i da je moram aktivirati za njega kada to bude želeo ili bude imao potrebu. To nije bilo ni blizu grubo i jednostavno kao davati svoje telo da bude jebano. Morala sam nekako da mu dam i svoj žar, da ga pustim da me pali. Da bih bila fer prema muškarcima koji su mi bili ljubavnici, želim da kažem da to nisu bili superzahtevni ili preterano mačo muškarci. Bilo je irelevantno da li oni misle da im ja dugujem moju seksualnost ili ne, zato što je pretpostavka koju sam imala bila dubko u kulturi i duboko u mom shvatanju same sebe. Tek kada sam počela konačno da osećam svoju autentičnu i seksualnu strast kao lezbejka počela sam da ppostepeno razumem seksualne potrebe koje su moji partneri unosili u naše vođenje ljubavi. Sada na to gledam manje kao na zahtev a više kao na mešavinu uzbuđenja i požude i snažni povezujući instinkt. Verujem da je seksualna politka, a ne muška ličnost, ta koja je učinila da penis u erekciji bude zahtev, umesto ljudskog izraza čežnje i osetljivosti.
Imaćemo seks koji je više zadovoljavajući i upoznaćemo naše pune seksualne potencijale kada budemo u vezi i eventualno u društvu gde seksualne, rasne i klasne predrasude i dominacija ne budu postojale.