Seks i životni ciklus

Tokom života možemo imati mnogo promenljivih osećanja vezanih za našu seksualnost - način na koji ćemo je istraživati, sa kim itd. Evo šta je nekoliko žena reklo o promenama u njihovom seksualnom životu.

Samo u poslednje dve godine - nakon petnaest godina braka - možemo da pričamo o seksu. Doživljavamo duboku vrstu strasti koja nije ludačka. Kada si zaljubljena onda je to ludačka strast - želite da progutate jedno drugo i budete progutani. Ovo, naprotiv, je opuštajuća otvorenost. Sve može, bez žurbe, slobodni od krivice. Više smo seksualno povezani nego što smo ikad bili tokom života, i sposobni da jednostavno samo budemo jedno sa drugim.

Imam problem da pričam o seksu trenutno, zato što ga nemam mnogo. Osećam bliskost i duboku povezanost sa svojim cimerom ali sam ipak uznemirena. Nekada smo uvek računali na to da možemo da vodimo ljubav bez obzira na to da li je nešto drugo bilo loše. Ali to jednostavno više nije istina. Osećam se nelagodno.

Posle dvadeset godina braka zatičem sebe kako mnogo mislim o seksualnoj vezi sa ženom.

Moj razvod (u 45. godini ) učinio je da se ponovo osećam kao tinejdžerka. Izlazim na sastenke; zaljubljujem se; dvoumim se da li da spavam sa nekim po prvi put; strastveno čekam da telefon zazvoni, nadajući se da je to moj trenutni ljubavnik.

Želim društvo sa vremena na vreme. Ali još uvek ne želim intenzivnu, trajnu vezu. To znači da imam povremene i spontane susrete sa muškarcima (neke su seksualne neke nisu) - trenutne intimnosti. Ovo je novo iskustvo za mene, i novina toga me čini da se ponekad osećam uzdrmano.

To što imamo bebu o kojoj moramo da se brinemo čini nas oboje suviše umornim da bismo imali mnogo seksa. Ipak, brinući o ćerki, dodirujući njenu meku kožu, osećajući njeno uspavano telo na mome, sve je to veoma senzualno za mene.

U braku smo 32 godine. Ne sumnjam da ćemo biti zajedno dok budemo živi. Ipak poslednjih deset godina naš libido je mnogo niži nego što je bilo. To je verovatno posledica lekova koje uzimamo, mož muž za srce, aja za visok krvni pritisak. Deset prethodnih godina bile su godine mog seksualnog vrhunca i ne verujem da se može odjednom otići sa vrha dole. Ne mislim da kažem da mi nemamo seks, imamo ga s vremena na vreme.

Toliko sam se ljutila na njega u svađama koje smo imali- malim svađama, velikim- da mi je bilo lakše da ga ubijem nego da spavam sa njim. U početku su me ova osećanja plašila. Sada znam da ona prolaze i menjaju se i osećam da ponovo volim.

Kada smo Sindi i ja počele da živimo zajedno, prošla sam kroz period u kome uopšte nisam imala erotske energije. Paničila sam i mislila da nikada neću osetiti strast prema njoj. Iznenađenje! Vratilo se.

U braku smo petnaest godina. Nekoliko godina bili smo strastveni ljubavnici. U našim životima bilo je mnogo romanse. Sada smo manje romatični ali sa više duboke ljubavi i prijateljstva. Seks nije više najvažnija stvar u našim životima. Imamo seks ređe a ipak naše vođenje ljubavi prija na drugačiji način nego ranijih godina. Osećamo toplinu, intimnost i duboko međusobno poverenje.

Seli i ja sme zajedno sedamnaest godina. Prvobitno smo imale seksualnu vezu. Zatim smo raskinule na pet godina i kada smo pomirile naša veza više nije ponovo bila samo seksualna. Stvarno mi je drago i ne mogu da zamislim srećniju vezu. Mazimo se i ljubimo; držimo se za ruke u autobusu; strasne smo sve vreme. Ali nemamo seks, i ne nedostaje mi.

Nakon završetka mog braka, upustila sam se sa muškarcem sa kojim mi je bilo prijatno i kome je bilo prijatno sa mnom. Sve do tada nisam otkrila da mogu da doživim orgazam, da sam divlja, raspuštena, spontana, luda, duhovita, zabavna, divna!

Imamo četrdeset i osam i pedeset godina, i oboje smo veoma povučeni ljudi. Ali mi imamo veoma uspešnu priču koju bi trebalo čuti.

Bila sam devica kada sam se udala i kao takva sam imala nedefinisanu seksualnost. Ubrzo je postalo očigledno da, dok sam uživala u vođenju ljubavi, da mi se to dopadalo mnogo manje nego mom suprugu. U stvari da je bilo po njegovom, sigurna sam da bi voleo da vodi ljubav najmanje jedanput dnevno sada kao i onda.

Odmah smo razbili mit o vaginalnom orgazmu i naučili kako da ručno stimulišemo klitoris, što je povećalo moje zadovoljstvo. Ali sam bila jako uplašena da iznesem svoje mišljenje o učestalosti; iznad svega plašila sam se da će on, kao i toliko drugih muškaraca osećati potrebu da dopuni svoj seksualni život seksom van braka. Nisam zvala silovanjem kada bi on slomio moj otpor uvek iznova ili zloupotrebio svoju fizičku nadmoć. Sada znam da sam na to ponekad gledala kao na silovanje.

Ali to se više ne dešava. Kada sam imala četrdeset iz mnogo razloga koji nisu vezani za brak i seks (i nekih koji su možda bili), pala sam u depresiju. Seksualna aktivnost je prividno stala za nas. Kada sam godinu dana kasnije počela da izlazim iz depresije, nastavila sam da pristajem na pogotke; to je ono kada smo vodili ljubav kada sam ja želela i samo onda kada sam želela. Moj muž je bio nežan i strpljiv sve vreme kroz taj period i nastavio je da bude takav i kasnije.

Rezultat je bio da je čekao sa vođenjem ljubavi dok ja nisam bila spremna, i naš seksualni život nikad nije pre bio toliko dobar. Mislim da je čak postao spreman da prihvati ustupak za ustupak: manje često, više intenzivno. Probali smo smelije stvari. Ali najinteresantnije je to što sam ja počela češće da tražim da vodimo ljubav. Možda to ima neke veze sa godinama-znam da mi žene samo nastavljamo da budemo sve bolje i bolje- ali mislim da je to imalo više veze sa činjenicom da sam dobijala- ne, uzimala-više prostora za samu sebe. Sada pokazujem svoje želje, on ih poštuje i više se ne plašim da ću ga izgubiti zbog žene koja ja više seksualna od mene. Zato što sam ja odlična u krevetu, ali i on je.

Očekujmo život pun uspona i padova i porasta i promena u tome kako živimo našu seksualnost. Bićemo fascinirane da vidimo kako naše ćerke prelistavaju ovo poglavlje iznova i iznova.