Ko definiše orgazam? Stavovi "velike debate o orgazmu"

Iako Masters i Džonsonova tvrde da su svi orgazmi psihološki isti (klitorično proizvedeni, sa kontrakcijama koje se javljaju prvenstveno u spoljnoj trećini vagine), žene danas govore o orgazmima koji se ne uklapaju u ovaj model. Npr. jedan takav orgazam se doživljava penetracijom vagine i opisuje se kao "dubok" i "materični". Proces nekad uključuje i nevoljno zadržavanje daha, koji se eksplozivno oslobađa kod orgazma. Izgleda da ovde nema nikakvih kontrakcija.

Ne čudi nas što žene doživljavaju više vrsta orgazma. Ali, otvara se nova rasprava među seksolozima/gicama, istraživačima/cama, feministkinjama oko toga koliko ima tipova orgazma, koja je vrsta bolja, jača ili više zadovoljava. Opasnost je u tome što će se opet jedna vrsta orgazma postaviti kao norma, kao što je vaginalni bio tokom toliko decenija.

Rasprava o ženskoj seksualnosti je naglašeno profesionalizovana: deo istraživača, među njima su mnoge žene, tvrdili su da je ovo polje njihove ekspertize, koristeći proizašle studije, naučni jezik i statistike da bi izložili ono što misle. Na oprezu smo zbog ovih novih "stručnjaka/inja". Da li oni pokušavaju da ukrote našu seksualnost time što će je učiniti poštovanom? Ne rade li to da bi sebi izgradili profesionalni renome? Mogu li muški, ili muški orijentisani istraživači suočeni sa novim odrednicama ženske seksualnsti i anatomije da imaju predrasude prema ponovnom utvrđivanju zavisnosti žene od muškarca u seksualnom zadovoljavanju? U modernim društvima profesionalci/ke imaju veliku moć da utiču na oblikovanje naših shvatanja o sebi. Mnoge tzv. naučne debate završavaju tako što žene određuju društvenim svrhama, umesto da nam omoguće postizanje razvoja koji smo same izabrale. Žene koje se bave seksualnim istraživanjima trebalo bi da se neprekidno pitaju šta će muškarci činiti sa rezultatima, i da li će se možda njihovi napori iskoristiti protiv žene u društvima u kojima one nemaju adekvatnu socijalnu i političku moć.

Neophodno je da žene dobiju tačnu informaciju o svojoj seksualnosti, i neka vrsta istraživanja je nužna. Verujemo da je najkorisnija i najmoćnija ona informacija koja nam dolazi od žena koje pričaju o svojim iskustvima u sopstvenim poljima delovanja.

Ne postoji "pravi" obrazac za odgovore o seksualnosti. Ono što deluje, što izaziva lepo osećanje, što nas pokreće i što nas veže sa partnerima/kama, to je ono što je bitno. Naši seksualni obrasci će se takođe menjati u različitim periodima našeg života. Ako se "modeli" predloženi od strane seksologa/gica i istraživača/čica ili feministkinja ne podudaraju sa našim iskustvima o orgazmu onda moramo verovati sebi i učiti jedni od drugih.