Izlaženje iz ćutanja

U kasnim šezdesetim, kada se ženski pokret ponovo javio, žene su počele da razgovaraju u malim grupama o seksualnim iskustvima i osećanjima. Razgovarati otvoreno o seksu sa prijateljicama ili u malim grupama nije uvek lako, naročito u početku, ali mi imamo mnogo da učimo jedna od druge. Ovakve diskusije mogu izazvati zadovoljstvo, mogu biti bolne, ali i lekovite. Mi možemo potvrditi osećanja koja ima ona druga imati ista osećanja kao i ona druga, pomoći jedna drugoj da se suočimo sa neprihvatanjem sopstvene seksualnosti u društvu, međusobno se podržavati u našim seksualnim avanturama i učiti zajedno da budemo samopouzdanije u iskazivanju seksualnih potreba i želja.

U proteklih dvadeset godina počele smo da redefinišemo žensku seksualnost prema vlastitim iskustvima, a ne prema zamišljanju muških "eksperata". Pošto bimo želele da to bude više od reakcije na seksističke obrasce, koje ne volimo, pitamo se: "Šta mi to hoćemo? Koje slike, fantazije, koji doživljaji oslobađaju snažne erotske snage u nama?" Da bismo stekle puniju viziju o tome šta seks može da bude, udubljujemo se u svoje seksualne imaginacije i u naša pozitivna seksualna iskusva sa muškarcima i/ili ženama. Mi stvaramo društvo oslobođeno muško-ženske nejednakosti, seksualnog nasilja, homofobije i medijske zloupotrebe seksa, tako da nam seksualnost postane izvor osveženja, igre, strasti, povezivanja i energije.