Ženski dodatak
 
Rak dojke
Porođaj
Majčino mleko - osnov života
Ovulacija i njeno dokazivanje
Polni organi
Seksualnost
Prostitucija - vrsta seksualne eksploatacije
 
MAJČINO MLEKO OSNOV ŽIVOTA I ZDRAVLJA
Prof. dr Srebrica Knežević
FILOZOFSKI FAKULTET - BEOGRAD
U OPREDELJIVANJU ZA TEMU
Dojenje i ishrana dece jedno je od veoma važnih pitanja kome je u našem narodu poklanjana velika pažnja. Antropološki gledano, u opštem kulturnom kontekstu, dojenje je nesumnjivo najstarija biološka potreba proistekla iz urodjenog nagona, te je definišemo kao najstariju kulturnu kategoriju. /1/
Istovremeno, posmatrano na planu kako je vrednovano, dojenje je sveprisutno u svim područjima naše planete, ima svoje prioritete, dinamiku, dodire sa različitim kulturama, slična značenja i obrede, sve do najviših stepena religijske svesti, poštovanja i obožavanja a zatim kultove boginjama, dojiljama, zaštinicama novorođenčadi, zdravlja i celokupnog napretka deteta.
Bogata etnološka gradja, mozaički složena od mase interesantnih detalja, pripada materijalnoj kulturi, ISHRANI, a isto je tako povezana sa svim ostalim zbivanjima društvenog, religijskog, kao i umetničkog, kreativnogživota. /2/
Stoga, posmatrajući problem u celini, smatramo da prožima mnoge oblike društvenog ponašanja i da je u suštini pradavno, upravo instiktivno uočeno, prenošeno vekovno iskustvo da je MATERINA HRANA (u prenatalnom periodu), kao i dojenje MAJČINIM MLEKOM osnov za zdravživot novorođenčeta, a kao takvo značajan segment narodne ZDRAVSTVENE KULTURE.

Ilustracija 1

Ilistracija 2

SIMBOLIKA TRAJNOSTI IDEJE O MAJČINOM MLEKU

Kao univerzalni fenomen, materinstvo je sveopšti simbol stvaranja i razmnožavanja. Jedino ježena bila očigledan proizvođačživota i istovremeno simbol te misaone koncepcije. Jer, na svim stranama sveta, patnje i bol rađanja, krici i plač novorođenčeta, prva hrana, majčino mleko, nega, bili su primarna briga rodilje, majke.
Ideja o prvobitnom principuživota, oličena u mamozitetu tadašnjih VENERA (ilustracija 1), kao i u VELIKOJ MAJCI, razviće se na mnogim stranama naše planete gde su nastajali kultovi boginja rađanja, kao i kultovi dojilja, koje su kao takve, u aktu dojenja i prikazivane.

To su bila božanstva seksualnog združenja, plodnosti, rodnosti, kompleksa radjanja i rasta bilja,životinja i ljudi. PRARODITELJKA (il. 2), kamena skulptura iz Lepenskog Vira, u svojoj simbolici samo apostrofira odlike ženskoga pola i mogućnost radjanja novogačlana.
U društvima sa jakim atavističkim primesama totemizma, pa i u Egiptu i na dalekom Istoku, Boginja majka-DOJILJA prikazana je sa ženskim korpusom, izraženim nabreklim dojkama, ali saživotinjskim licem (il. 3.). Antropološki gledano, veoma staro iskustvo da dete bez materine hrane ne može opstati uživotu, takodje se vezuje za totemistička shvatanja. Poznati mit o osnivačima Rima, Romulu i Remu, potvrđuje bronzana skulptura iz V v. p.n.e. /3/ gde napuštenu decu doji vučica (il. 4) i spasava ih od sigurne smrti usled nemanja materine hrane.

Ilustracija 3

Ilustracija 4
POLIMASTIJA VIZUELIZACIJA ATAVISTIČKIH DEFORMITETA

Polymastos (grčki) ili Multimammia (latinski) je uočena, mada veoma retka pojava umnoženih dojki kod žena. U poredjenju sa ostalim ženkama iz životinjskog sveta, koje su polimamofere (imaju više no dve dojke, kaošto je slučaj kod normalnihžena), iako netipična, nije odbačena. Naprotiv, svrstana je u kategoriju specijalnog poštovanja. Tako je nastao i veoma raširen kult o kome ima i konkretnih, pa i umetničkih ostvarenja i arheoloških dokaza.
Na ilustraciji br.5 je kip, kopija efejske Artemide, Dijane, koja je, kako se verovalo, uslišavala molitve žena pri porođaju. Kip se nalazio u boginjinom hramu na Aventinu, gde je prikazana sa mnogim dojkama i ostalim brojnim simbolima bujne plodnosti. Shvatana je i kao lunarno božanstvo. U svetom gaju u Nemi, obožavali su je kao boginju porođaja, koja je darivala deci obilje majčinog mleka. / 4/

Ilustracija 5.
PRVA DEČIJA HRANA, MAJČINO MLEKO ELIKSIR ZDRAVLJA I BESMRTNOSTI

Na brojnim afričkim skulpturama dominira kult materine hrame. Na ilustraciji 6, narodni umetnik, u drvetu iskazuje istovetno, opšte uverenje o neophodnosti materine nege i majčinog mleka. I kao kod manjih plemena tako i kod većih zajednica, a i kod starih, kulturnih naroda, majčino mleko je hrana bez premca, hrana svih hrana, osnov života,garant zdravlja.

Ilustracija 6

Ilustracija 7

Ilustracija 8

Iz mitologije i umetnosti najstarijih kulturnih naroda, sačuvani su prikazi da Heraklo siše MLEKO BESMRTNOSTI iz Herinih grudi.
Kod starih Egipćana, boginja je prikazana kako doji faraona a on, zahvaljujućiženskom mleku, i to božanskom, stiče snagu za obavljanje svoga vladarskog poziva.( il.7)

Uz ilustraciju br.8 koja prikazuje Maju, BOGINJU MLEKA, Hindustansku svetiteljku, kako iz svojih grudi neiscrpno izmuzava i stvara MORE MLEKA u kome stoji /5/, eksplicitno se prenosi ideja o majčinom mleku kao osnovi za život jedinke, za zdravlje nejakog novorođenčeta i čitavog podmlatkačovečanstva.
Iz istog razloga, ispred hrišćanog hrama, gde ječudotvorna ikona DEVICE od GVADALUPE, u glavnom gradu Meksika, gledala sam svojim očima kako brižne, mlade majke, koje su na kolenima, skrušeno, puzeći, polako prelazile prekočitavog trga, da bi tako, u poniznosti i kroz ceo veliki hram, stigle i do same ikone, i tamo ispred ikone, još uvek na kolenima, izmolile blagoslov svojih dojki, hranu za opstanak iživot svoga novorođenčeta.

Kod hrišćana, Majka Božja, Bogorodica, Djeva Marija je u narodnim verovanjima najpoštovanija od svih svetaca. Ona je milostiva dobročiniteljka, pomaže majkama i njihovoj deci, isceliteljka je, i uvek prikazana blagog izraza lica, sa detetom na rukama. Posebno, kod pravoslavaca, mlade majke i dojilje mole se BOGORODICI MLEKOPITATELJICI koja je i u strogoj ikonografiji prikazana sa otkrivenom dojkom kako doji Hrista. Stoga se njoj najviše mole one mlade majke koje strahuju za svoju mlečnost. Tako i ovaj poslednji navod ukazuje na jednu temporalno-sintetizovanu, ali uvek jasnu večitu istinu, narodno iskustvo o značaju majčinog mleka kao osnovi za napredak potomstva.

SVETA DUŽNOST MAJKE U NAŠOJ ZDRAVSTVENOJ TRADICIJI

Život i ljudski vek su vreme čovekovog borvka na Zemlji i imaju svoje periode obeležene ritualima. Rađanje je prelazak iz virtuelnog u formalno, iz embrionalnog u savršeno telo rođenog, nežnu bebu. Porođaj se završava, u najvećem broju, pozitivnim ishodom, rađanjem i početkom novogaživota. Otuda, pre dobijanja personalnog imena, ono se naziva novorođenčetom.
Međutim, ima slučajeva da porođaj, i za porodilju i za njen plod, bude negativan. Otuda uzrečica, kao plod takvoga iskustva: Porodilja je jednom nogom u grobu.
Apostol i prorok Mateja filozofski je učio: "Uska su vrata i tesan putšto vodi uživot".
Prelazak iz embrionalnog modaliteta egzistencije u slobodan, spoljni svet, u ljudsko boravište, ni najlepšoj ni najjačoj bebi ne omogućava direktan i spokojan nastavak dotadašnjeg bitisanja u telu majke.Život započinje samo, i jedino, zahvaljujući majci, majčinom mleku i nezi. Ovo tradicionalno, ispravno gledište slaže se sa savremenim medicinskim zaključcima da je majčino mleko najveće prirodno blago, i da je nedopustivo zamenjivati ga mačim ako majka ima dovoljno hrane u svojim prsima.
U našem narodu se oduvek smatralo da je hranjenje dece sveta dužnost majke. Uostalom, svet na selu i danas kaže: "Ni kučkaštenad svoju bez sise ne ostavlja". /6/
Stoga je bilo od primarne važnosti da porodilji nadođe mleko.

Primolaktofagija - prvi podoj - je biološka i socio-kulturna kategorija. Ta prva detinja hrana, majčino mleko, je obredna hrana za koju se, poput obrasca, nalaže da mati uzme dete na levu ruku, postavi glavu detinju kraj svoga srca, i dete prvi put podoji desnom dojkom. U protivnom, po narodnom verovanju, dete bi bilo levak. Narodna pesma ima i objašnjenje
...Što je njega desnom podojila,
Toće biti junak za mejdana
A lijevom da je l’jepši majci….
Takođe je bio običaj da, kad završi podoj, mati unapredak, obema rukama, uzdigne detence izgovarajući: “Naživot i na zdravlje!”, ili samo: “Napredno mi bilo!” / 7/

Za lepoticu devojčicu, kako pesma kaže, koju je majka pazila i negovala te: “Triput je ljepša od vile,” baš zatošto
…..A nju je majka rodila,
U svilen povoj povila,
Majčinim mljekom dojila…/8/

U slučaju da porodilja nema još nadošlo mleko, tražila se mlada, zdrava majka mlečnih prsiju da ritualno prvi put zadoji novorođenče. Na taj način, između dojilje i deteta nastupa veštačko srodstvo, srodstvo po mleku, i dete kad odraste uči se da poštuje svoju pomajku, majkanu ili zadojaljku.
U nekim našim krajevima je običaj da se "zove Ciganka, koja ima dete na sisi, da prva zadoji novorođenče. Osnova ovom običaju je verovanje daće dete, koje prvo zadoji Ciganka, biti zdravo, otporno, dugog veka, kaošto su to Cigani."/9/

Zaimljivo je istaći da se u prošlosti, u obred prvog podoja, uvodila mlečna ovca,što je poznato i u drugim svetskim religijama, gde su hraniteljice, mitološki preci, obožavane u likuživotinja.
Uostalom, to je poznato i vezano je za prvi podoj našeg mitskog junaka Miloša Kobilića (Obilića) koga je, kako se pričalo u narodu, zadojila kobila te je postao neustrašiv junak./10/

DUŽINA DOJENJA u tradicionalnoj zdravstvenoj kulturi neverovatno varira. Vuk Karadžić je zapisao: "U Srbiji, majke doje decu dvije godine; trećijeh uskršnjijeh posta ne smiju ga više dojiti bez dopuštenja popova…", a u Crnoj Gori, takođe kazuje Vuk, "…majke doje djecu i pet išest godina."/11/ U literaturi se navodi da je u Nišu majka dojila dete punih 12 godina. Ipak, najduže je posezao za majčinim mlekom, opet po predanju koje je zabeležio takođe Vuk, naš veliki junak Miloš Obilić. On je, kao pastir, vrativši se od ovaca i zatekavši majku kako mesi hleb, bio podojen takošto mu je majka, ne ostavivši posao, prebacila desnu sisu preko levog ramena a levu preko desnoga, te je Miloš mogao ostrag sisati. Ugledavši to, silni car Stefan, po mitu, izgovori začuđen: "Obila majka, rodila obila junaka," uze mladića i odvede ga svome dvoru, te njega tamo prozvaše Obilić. /12/

Dojenje se smatra napornim, pogotovu za mladu ženu koju su u seoskoj sredini, u brojnim porodicama kakve su bile nekada,čekali i brojni poslovi u domaćinstvu. U inokosnim porodicama, zaženu koja je imala brojne porođaje bilo je još teže da doji, hrani, vaspitava mnogu decu.Žena je dojila veoma dugo jer se na taj načinštitila od novih trudnoća.
Savremeni istraživaci, naši poznati lekari i zdravstveni radnici na terenu, u svojim studijama, na osnovu sistematskih analiza, konstatuju /13/ da je mladim majkama, zbog slabog poznavanja tehnike dojenja, naročito kod prvorotki, napredovanje bebe u prvim mesecima života nedovoljno. Tako u Timoku, u znatnom procentu slučajeva, majke ne znaju kada treba dete odbiti. Tako deca sisaju dve godine, a nekad i duže, zbogčega trpi i fizički i psihički razvoj deteta. Naročito je naglašena poraznačinjenica da veliki broj majki ne zna kako se dete dohranjuje, kada se odbija od grudi, kao i kako se dojke neguju.

U naše vreme, sve je više mladih majki u urbanim sredinama koje ne doje jer misle da dojenjem kvare oblik svojih grudi. Na taj način, one ukidaju neprikosnoveno pravo svoje dece na majčino mleko, kupuju nekakve surogate, manifestujući očigledno sebičnost zbog sopstvenog komfora i pored toga što, ako su zaposlene, imaju zagarantovano godinu dana porodiljskog odsustva. Sprovedeno istraživanje ukazalo je na porazne činjenice da samo 6% majki doji svoju novorođenu decu i to samo dočetvrtog meseca. Kod mnogih je bio razlog i tajšto se nisu mogle uzdržavati od svoga uživanja - pušenja. Istovremeno, one su svoj porodični budžet opterećivale trošeći na uvozne preparate, ZAMENU ZA MAJČINO MLEKO. U isto vreme, kako je to slikovito opisao ekolog, majčino mleko, to najveće prirodno blago, gubi se u nepovrat, kopni u majčinim grudima. /14/

Na koncu, u našem narodu, u mnogim oblastima, majčino mleko je korišćeno i kao lek za decu i odrasle, naročito za lečenje očiju. Sve navedeno ukazuje da, i pored svih naprednih pronalazaka, majčino mleko, kako to i tradicija nalaže a svedoči narodna zdravstvena kultura, prirodna je hrana prvoga reda. Ovo iskustvožena potvrđuju mnogi navedeni mitovi, skulpture i hramovi raznih boginja i svetiteljki, religiozne i društvene procedure dugoga trajanja koje se očituju i na par priloženih ilustracija.
Izvori i literatura:

1. Srebrica Knežević, Teorijsko metodološki pristup proučavanju ishrane, Etnološke sveske III Beograd 1980,3–17 ista, Ishrana kao odlika kulturnog kontinuiteta i etničkog identitetaEtnoantropoločki problemi br.8. Beograd 990, 53,
2 Srebrica Knežević, Ishrana kao komunikacijski vid kulture, Zbornik Filozofskog fakulteta , serija A knj XIX Beograd 1997, 246, 266-267
3 German Hafner, Atena i Rim, Rijeka 1970, 92 -93
4 Aleksandar Zamurović, Mitološki rečnik, II Novi Sad 1936, 350, Milan Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, Beograd 1936-1937, 919, Džems Džordž Frejzer,Zlatna grana, Beograd 1937, 187,
5 J. Chevalier A. Gheerbrant, Rječnik simbola, Zagreb 1983,412
6 Jovan Jovanović-Batut, Mati i dete, Novi Sad 1922, 141
7 Srebrica Knežević, Obredna hrana Srba, Etnoantropološki problemi, sv. 9 Beograd 1992, 72-73, ista, Ishrana u Jadru, Glasnik Etnografskog muzeja, XXVII Beograd 1964, 282
8 Vuk Karadžić, Etnografski spisi, Beograd 1972, 89
9 Dobrila Milojević, Običaji o rođenju, Glasnik Etnografskog muzeja XXI 248
10. Vuk Karadžić, kao pod 8
11. Isti, Crna Gora i Boka Kotorska, 97, Tihomir R.Đorđević, Deca, Beograd 1941, 181
12. Isti, Etnografski spisi 313
13. Petar Paunović, Ishrana i nega novorođenčadi, odojčadi i male dece u selima Timoka, Dani preventivne medicine, separat, 184 –185; isti, Materinstvo i deca u verovanju naroda Timoka, Razvitak 1968. br 5, isti, Ishrana i nega novorođenčadi i male dece u selima oko Timoka u Krajini, Razvitk 190, br.6
14. Dragan Jovanović, Postekologija - majčino mleko ili mogu li naša deca biti radost Evrope ako samo 6% srpskih majki doji svoju novorođenčad i to samo dočetvrtog meseca, NIN 8. oktobar 1998, 63
15. Aleksandar Petrović, Rakovica, socijalno -zdravstvene i higijenske prilike, II Beograd 1939, 121

Spisak ilustracija o kojima se govori u tekstu:

Ilustracija br. 1 Mamozitet preistorijskih «Venera»
2. Praroditeljka, Lepenski vir
3. Dojiljaživotinjskog lika
4. Vučica doji Romula i Rema
5. Polimastija Efeske Artemide
6. Afričke dojilje
7. Dojenje faraona
8. Boginja majčinog mleka, Indija