1    Увод. Најава рођења Јована Претече, Благовијест Пресветој Дјеви Марији. Посјета Марије Јелисавети, Пјесма Маријина. Рођење и обрезање Јованово. Пјесма Захаријина.

(Зач. 1).

1.     Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,

2.     Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса),

3.     Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,

4.     Да познаш темељ оних ријечи којима си научен.

(Зач. 2).

5.     У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.

6.     А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.

7.     И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година.

8.     И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9.     Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.

10.   И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења.

11.   А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.

12.   И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх.

13.   А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован.

14.   И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.

15.   Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;

16.   И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;

17.   И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.

18.   И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.

19.   И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим.

20.   И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме.

21.   И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.

22.   А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.

23.   И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.

(Зач. 3).

24.   А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:

25.   Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.

26.   А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,

27.   Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.

28.   И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама!

29.   А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?

30.   И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога!

31.   И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.

32.   Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;

33.   И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.

34.   А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35.   И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.

36.   И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.

37.   Јер у Бога је све могуће што каже.

38.   А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.

(Зач. 4).

39.   А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин.

40.   И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.

41.   А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога,

42.   И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

43.   И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?

44.   Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој.

45.   И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.

46.   И рече Марија: Велича душа моја Господа;

47.   И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,

48.   Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49.   Што ми учини величину Силни, и свето име његово.

50.   И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје.

51.   Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова.

52.   Збаци силне са пријестола, и подиже понижене.

53.   Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

54.   Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости;

55.   Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека.

56.   И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

57.   А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.

58.   И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59.   И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија.

60.   И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован.

61.   И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.

62.   И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову.

63.   И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64.   И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.

65.   И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај

66.   И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим.

67.   А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:

68.   Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.

69.   И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега,

70.   Као што каза устима светих пророка својих од вијека,

71.   Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;

72.   Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завјета својега,

73.   Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:

74.   Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,

75.   У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег.

76.   И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут;

77.   Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење гријеха њихових,

78.   Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине;

79.   Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира.

80.   А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.