1

ДРУГА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

1 Поздрав. Захвалност Богу за утјеху у невољама. Христос је Божије Амин и наше утврђење.

1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, и брат Тимотеј Цркви Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у читавој Ахаји:

2. Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утјехе,

4. Који нас тјеши у свакој невољи нашој да бисмо ми могли тјешити оне који су у свакој невољи утјехом којом нас саме тјеши Бог;

5. Да као што су страдања Христова обилна у нама тако је кроз Христа обилна и утјеха наша.

6. Ако ли се мучимо за вашу је утјеху и спасење које се постиже подношењем оних истих страдања која и ми трпимо; ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасење;

7. И надање је наше поуздано за вас, знајући да као што сте заједничари страдања тако сте и утјехе.

8. Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бијасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот;

9. Чак сами у себи осуду на смрт доживјесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве,

10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити,

11. Уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу због нашег благодатног дара.

12. Јер је ово наша хвала. свједочанство савјести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости тјелесној. него по благодати Божијој живјесмо у свијету, а особито према вама.

13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумијете, а надам се да ћете и до краја разумјети,

14. Као што нас унеколико и разумјесте, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса.

15. И у овом поуздању хтједох доћи прво вама, да другу благодат имате;

16. И послије вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју.

17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем. по тијелу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не?

18. Али је Бог вјеран, да ријеч наша вама не постаде да и не.

19. Јер Син Божији Исус Христос. којега ми вама проповиједасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да.

20. Јер колико је обећања Божијих. у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.

21. А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза,

22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

23. А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт.

24. Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.