ВИНО У БИБЛИЈИ
Старозаветници су користили алкохолно вино и у обичним приликама и у богослужењу. Израиљци су имали прецизан назив за алкохолно вино (]yy) које се разликовало од младог вина или грожђаног сока, или пак од плода винове лозе, што се све означавало речју >рyт.
Да је заиста ]yy означавало само алкохолно вино, поткрепићу Библијским наводима у којима се каже да се људи од овог вина опијају (рК>y), што је изведено од именице шикер (рк>), силовито пиће или опојно пиће; још се отуда изводи и именица пијанац (рОК>).
Према томе: Ноје се напио вина и опио (Пост. 9, 21); Илије вели Ани: докле ћеш бити пијана? отрезни се од вина свога (1 Сам. 1, 14); а она му одговара да није пила ни вина ни силовитог пића (15); стоји забрана: не пиј вина до пијаности (Тов. 4, 15); они посрћу од вина и тетурају од силовитог пића; пијани су али не од вина (Ис. 28, 7; 29, 9); дођите, донећу вина, опићемо се силовитим пићем (Ис. 56, 12); као пијан сам и као човек кога је освојило вино (Јерем. 23, 9); блуд, вино и напици (>рyт), овладали су срцем њиховим (Ос. 4, 11); Лота ћерке опијају вином (Пост. 19, 32-35); Господ се прену као јунак који се напио вина (Пс. 78, 65); пијани су од вина (Ис. 28, 1); вином његовим опише се народи (Јерем. 51, 7).
Именица ]yy иде често уз рк>, те се показује да је вино једна врста силовитог пића. О томе нам сведоче следећа места: Израиљцима се забрањује да пију вина и силовитог пића када иду у шатор од састанка (Лев. 10, 9); Назиреј не сме да пије вина ни силовита пића (Бр. 6, 2); Вина и силовита пића нисте пили (Пнз. 29, 6); Самсоновој мајки се брани да пије вина и силовита пића (Суд. 13, 7); Људи посрћу од вина и тетурају од силовита пића (Ис. 28, 7) итд.
Факат је да су Израиљци пили алкохолно вино – ]yy – а, то су такође, чинили и праоци. Али да не би упадали у преопширност, наводећи сва та места, показаћемо само на основу два већ поменута закона да су сви осим назиреја пили вина. Први је закон који је забрањивао Израиљцима да пију вина кад улазе у шатор састанка, из чега произилази да су га иначе пили, и други који забрањује употребу вина само назирејима. Да ко не би помислио на основу тога да се види да вино не одговара човеку, па га Бог само из снисхођења допуста, а забрањује онима који могу носити ту заповест, ми ћемо казати да је забрањена назирејима била употреба било ког пића од грожђа, а и само грожђе у било ком виду (Бр. 6, 3-4), а шта има лоше у соку од грожђа или у грожђу? Није ли Исус себе поредио са чокотом, и није ли и сам пио овај сок, тј. вино како ћу после показати? И овде је, дакле, у питању провера послушности вољи Божијој кроз испунење неке заповести.
Вино весели срце човеково (2Сам. 13, 28; Јестира 1, 10; Пс. 104, 15). Проповедник саветује да се весела срца пије вино своје (9, 7). Сирах се пита какав је човеку живот без вина, када је оно створено да весели човека (31, 32). Колико се вино ценило види се и из Песме над песмама, где се вели да је љубав Божија слађа од вина (1, 2), или: славићемо љубав твоју више него вино (1, 4). Бог наређује Јеврејима да "купе вина или друга каква силовита пића" од десетка, "па једи онде пред Господом Богом својим, и весели се ти и дом твој" (Пнз. 14, 26). Није, дакле, била забрањена употреба вина, већ само његова злоупотреба, опијање (Тов. 4, 15), или како Исус син Сирахов каже: "вино је живот човеку ако га пије умерено" (31, 27).
Највећа пак потврда вредности вина је у томе што се оно приноси као дар Богу. Вино је у богослужењу ишло као налив уз животиње (Бр. 28, 14; Изл. 29, 40; Лев. 23, 13 итд.). У Бројевима 28, 7 чак се вели да се у светињи Господу приноси рк>, силовито пиће, а у ствари је реч о једном правилном замењивању речи ]yy са рк>, зато што ]yy спада у групу силовитих пића.
Апостол Павле вели да је СЗ слика НЗ, и оно што се догађало њима, добило је код нас своје испунење. Он вели да је први завет успостављен крвљу (Јевр.9,18), што је прасликовало други завет, који се успоставио крвљу Христовом. Крв његову, и тело његово, за које је заповедио да се једе уколико се жели задобити вечни живот, у СЗ су прасликовали ]yy и ,кл квасни хлеб, а не бесквасни тОјм. Тако је нпр, Мелхиседек, кога Павле узима за пралик Христа, Аврааму даје ]yy и ,кл (Пост.14,18). Када Јаков прориче Јуди да се цар његов неће уклонити све док не дође истинити Цар, што се и остварило, јер се Ирод Идумејац зацарио над Израиљом кад је Христос дошао, он говори о очима његовим које су црвене од вина, и да ће у вину прати хаљине свије (Пост. 49, 8-12). Премудрост је сазидала себи дом и позвала оне који желе мудрости и да живи буду, да једу хлеба и да пију вина, које је она растворила (Приче. 9. гл.). Вреднијима остављамо да проналазе слична места, и да дубље проничу у смисао места које сам навео.
НЗ поводом овога проблема, а и било ког другог, не долази у колизију са С3. Сам Христос је пио вина, што се види из више места, али како су неки склони да реч оSној тумаче као да је у питању сок од грожђа, протумачићемо један навод који несумњиво говори да је и он пио алкохолно вино: "Јер је дошао Јован Крститељ, који хлеба не једе и вина не пије, а ви говорите: Демон је у њему. Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: Гле, човека изелице и пијанице" (Лк.7, 33, 34). Јован будући назиреј не пијаше вина; а шта друго пијаше Христос ако не вино? јер сам каже да он пије оно што Јован не пије. Њега називају пијаницом (оSнопNтхј), што се сигурно не може превести са "сокопија". Ради се о томе што је он умерено јео и пио, али га Јудејци нису хтели прихватити, те су му се стога ругали.
Он је на свадби у Кани Галилејско, претворио воду у вино. Да је вино алкохолно сведочи нам глагол мељUскњ, који не значи ништа друго до: опити се, бити пијан (Јн.2, 10); а само тада важи правило да човеку износи се лошије јело или пиће, јер због опијености неће имати замерке (исто).
За крај да наведемо и Павла: "Старице... да много не робују вину" (Тит. 2, 5), из чега произилази да није забрањена употреба, него само злоупотреба вина. То исто помиње и у И Тимотеју, где вели ђаконима не да не пију вина, већ да не пију много вина (3, 8).
