Tајни документи Николе Тесле


  • БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ
  • TAЈНА У ДОСИЈЕУ "ТЕСЛА"
  • ЦЕНУРА АГЕНАТА
  • MOЋ КОНТРОЛЕ УМЕ
  • RРИИК ЕКСПЕРИМЕНАТА
  • ВИЂЕЊЕ НА ДАЉИНУ
  • ВРЕМЕНСКИ ТУНЕЛ
  • НЕВИДЉИВИ БРОД
  • ЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ
  • MУЊЕ У ТАЛАСИМА
  • ВЕЧИТА ЕНИГМА
  • TEСЛА И МАРСОВЦИ
  • НОВИНАРСКЕ ЗАБЕЛЕШКЕ
  • ГОСПОДАР МУЊА И ГРОМОВА



  • БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

    Никола Тесла је рођен 10. 7. 1856. у Смиљану, Лика. Његов отац Милутин, био је православни свештеник. Мајка Ђука, била је пореклом из свештеничке породице, неписмена, паметна и племенита жена. Никола је основну школу завршио у Смиљану, нижу реалну гимназију у Госпићу, а вишу реалну гимназију у Карловцу. Од раног детињства је показао склоност ка проналазаштву. Доста је читао, проводећи многе часове у очевој библиотеци. Задивљен описом Нијагариних водопада помишљао је да ту сагради велику турбину која ће стварати електричну струју. Двадесетак година касније, та жеља ће му се и остварити. Након матуре вратио се кући и оболео од колере. После годину дана опоравка 1876. одлази у Грац да студира електротехнику. Радио је претерано, од 3 - 22 часа, и већ прве године, положио је све испите са највишом оценом. Професори су га волели и ценили. Након очеве смрти, тражио је стипендију од Матице српске, коју није добио. Напушта студије у Грацу и наставља студије политехнике у Прагу, које није никад завршио. Запошљава се у Телеграфском заводу у Будимпешти, и после годину дана 1883. године прелази у Едисонову Електричну компанију у Париз. Након годину дана добија понуду да пређе у седиште компаније лично код Едисона у његову лабораторију да се бави проналазачким радом. У Њујорк стиже 1884. Врло брзо Тесла долази до епохалних открића у области физике и електротехнике: открива обртно магнетно поље, индукциони мотор, наизменичну струју, трансформатор високофреквентне струје, бежицни пренос радио-таласа итд. Због неслагања, разилази се са Едисоном и прелази у Вестингхаусову компанију која ће финансирати градњу прве електричне централе на наизменичну струју на Нијагариним водопадима. Са преко 700 патената сматра се, уз Фарадеја, највећим проналазаћем у историји науке. У његову част јединица за јачину магнетне индукције носи његово име - тесла (Т). Умро је 7. јануара 1943. године у хотелској соби у Њујорку. Сахрана је обављена о трошку наших исељеника. Његова заоставштвина и урна са пепелом налазе се у Теслином музеју у Београду. Свет ће још дуго чекати док се не појави геније раван Николи Тесли у погледу имагинације и открића.


    НИКОЛА ТЕСЛА ПОД ПРИСМОТРОМ FBI

    ТАЈНА У ДОСИЈЕУ "ТЕСЛА"
    Никола Тесла је један од најблиставијих умова човечанства, уз сва своја призната достигнућа (електрификацију, радио и многа друга), у наслеђе је оставио много непознаница. За целокупну јавност најзанимљивије су три тајне. Да ли је његов неостварени концепт бежичног преношења енергије кроз Земљу ипак могућ? Шта је, у ствари, радио када је експериментисао са својим, разорним зрацима смрти? И, на крају, шта се заправо догодило са његовим непатентираним радовима и забелешкама после његове смрти?
    Одговори на ова питања налазе се у књизи "Тесла - досије ФБИ", у издању Беокњиге. Аутор овог штива Александар Милинковић, новинар истраживач, приредио је документе којима се доказује да је Федерални истражни биро САД помно и у стопу пратио Николу Теслу до његове смрти 1943. године, али и много година касније сваки папирић из његове заоставштине морао је да заврши на столу сефа ФБИ Едгара Џона Хувера.
    Ко је Хуверу наложио да Теслу држи под присмотром, до данас је остала тајна. Он то никада није признавао. Али, после Хуверове смрти, када је под притиском Амандмана о слободи информисања обелодањен и део досијеа "Тесла", јасно је да у ФБИ нису смели да дозволе да Теслини генијални проналасци случајно доспеју у руке њихових непријатеља.

    ЦЕНУРА АГЕНАТА
    Да све буде још запетљаније, Тесла је за собом оставио тоне папира, али никакву опоруку о томе кога овлашћује да их преузме и чува. Његов нећак Сава Косановић на крају је сакупио све до чега је могао да дође и допремио у Теслин музеј. Али, као што све није запечаћено после Теслине смрти, тако ни много тога што је спаковано није стигло у Београд. Како славни научник није много марио ако му неко узима папире, а двапут су му обијали хотелске собе у којима је живео. Постоји сумња да у неким тајним депоима још стоје његове генијалне замисли и чекају да их неко искористи. Појављивање нових докумената, као што је 256 ФБИ извештаја, само подгрева наду да ће и оно остало - ускоро бити обелодањено.
    ФБИ истина о Тесли изгледа да ће још бити тајна, јер велики део документа које су јавности стављене на увид је прилично "цензурисан".

    МОЋ КОНТРОЛЕ УМА

    Нови светски поредак који је великим делом научно и технолошки концентрисан око пројеката какав је, на пример, "Харфа", данас располаже најмоћнијом технологијом за контролу ума. И овај део фамозног војног америчког пројекта, који је концентрисан на Аљасци, проистиче из Теслине "безазлене" идеје о којој је говорио у познијим годинама - да је могуће направити пројектор мисли. Историја механизма контроле ума почела је од тренутка када је ЦИА започела пројекат "Пандора", пише Александар Милинковић у књизи "Теслино тајно оружје".
    По аутору ове књиге, основни циљ овог пројекта било је: истраживање утицаја прецизно модулираних микроталасних зрачења на функције мозга, а шеф тог пројекта, је на почетку био др Рос Еди.
    Његова истраживања на Институту за испитивања мозга, при Калифорнија универзитету, показивала су да је могуће контролисати људско понашање и реакције уз помоћ електромагнетске (ЕМ) радијације. За ове таласе се везују сви експерименти контроле мозга, јер модулиране емисије микроталаса најефикасније пролазе кроз кору мозга, иначе веома отпорне на ЕМ зрачења ниског нивоа. То практично значи да ће ЕМ таласи са подешеном фреквенцијом одлично послужити за пренос сигнала и порука до мозга, на сличан начин као што су радио-сигнали прилагоћени да пренесу музику или говор до радио-пријемника.

    РИЗИК ЕКСПЕРИМЕНАТА
    Деловање ЕЛФ технологијом може да се усмери и на читаве организације или земље које не показују "подобно" понашање. У предузећима или агенцијама систем се размешта по свим просторијама, тако да изазива неповољну радну атмосферу, слично зградама лоцираним на изворима штетних зрачења. Један од стручњака за парапсихолошке феномене, са сопственом агенцијом у Бечу, Минхену, Женеви - познат само под псеудонимом Раса - лично је пратио неке експерименте америцке владе који су се односили на манипулације људским понашањем. Његова прича потврђује фрапантну безобзирност у раду са људским "материјалом".
    "Имао сам прилику да разговарам са људима који сарађују у пројектима НАТО за ВНД (виђење на даљину). У једном од њих учествује и генерал мајор Алберт Стаблбајн. Рекли су ми да и они користе сличне моделе, па сам их питао да ли су им познате и негативне последице ВНД. Моја сазнања су говорила да у случајевима када се постигне потпуно физичко раздвајање, као у чувеном "филаделфијском експерименту", то може да траје само два-три минута. Питао сам их да ли знају шта се догађа када се вратите са таквог путовања, јер тиме оштећујете електромагнетско поље око себе и за кратко време губите памћење. Када сам им рекао какву штету такав процес може да нанесе централном нервном систему (имате утисак као да су укључени сви аутомобилски аларми у граду) и питао, да ли знају како такво оштећење може да се поправи, рекли су ми да не знају, а ти људи раде за врхунску армију света!"

    ВИЂЕЊЕ НА ДАЉИНУ
    Недавно је објављена књига Џима Набела, "Виђење на даљину", у којој је детаљно описано ко за кога ради и под чијом контролом. Набел тврди, да се сва истраживања у вези са измењеним стањем свести, па и ВНД, обављају на Монро институту у Вирџинији. То помало плаши и подсећа на неке експерименте ЦИА са ЛСД, пре 40 година. Међутим, изгледа да се од тога одустало и да се сада примењују другачије методе.
    "Тачно је", каже Раса, "да постоји начин да се способност ВНД изазове и неким хемијским средством, али најбоље помоћно средство за развој ове способности је звук. Они то раде тако што оба ува стимулишу са два различита извора музике и подстичу би-неуралну активност центра за звук, што постепено активира и оне делове мозга који се у свакодневним ситуацијама никада не користе. Познато ми је да је половина људи који су учествовали у овим експериментима, а били су потпуно необучени и неприпремљени, доживела озбиљне менталне поремећаје, јер у војсци и сличним тајним лабораторијама не знају ни ноторну чињеницу да овакве "игре" по правилу воде ка променама стања свести, нешто слично психоделичном искуству, али без употребе хемијских стимуланса. То се на једноставан начин може проверити и малим експериментом. Ако ставите прст на леву страну чела притисните врхом нокта и лагано померајте. Када пронађете праву тачку то ће вас натерати да кинете".

    ВРЕМЕНСКИ ТУНЕЛ
    Према Биелековој књизи, о овом догађају, следећи резултате остварене у "Пројекту дуга", од 1963. су започели радови на стварању временског тунела, који би омогућио усмерено кретање напред и назад кроз време. Његова прича даље личи на научну фантастику.
    Са мањим прекидима, експеримент са временским тунелом је настављен, сада под именом "Пројекат Монтоук", на Лонг Ајленду, код Њујорка, све до 1983.
    Биелек и Престон Николс, научник који је непосредно био укључен у реализацију "Монтоука", тврде да је већ тада била потпуно освојена могућност безграничног путовања у прошлост, али се у будућност могло путовати само до 2011. године. После овог периода путовања су могућа, само у стању измењене свести.
    Занимљиво је да смо у једном другом истраживању, такође дошли до 2011. као граничне године. Једно италијанско удружење које се годинама бави пројектом изградње времеплова, тврди да је за сада путовање у будућност могуће само до - 2011. године.

    нЕВИДЉИВИ БРОД
    Оно што, наводно, није пошло за руком Тесли и Ајнштајну у "Филаделфијском експерименту", успело је компанији "Воспер Торникрофт" из Саутемптона, Енглеска. После неколико година, они су привели крају дизајн брода на коме је примењена иста стелт технологија као на познатом Ф117А, бомбардеру - већ "виђеном" у Буђановцима.

    БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ
    U Teslinim dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavrsile mnogo godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima, je taj sto za vecinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajuce lake i jake materijale.
    O bespilotnim letelicama Tesla pise:
    - Na izvestan nesavrsen nacin mogucno je, pomocu danasnjih radio-elektricnih uredaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblizno jednim odredenim pravcem i da izvrsi izvesne radnje na daljini od vise stotina milja. Masinom ove vrste, moze se upravljati na vise nacina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona moze pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada proucavanju te stvari i pronasao sam sredstva kojima se na lak nacin mogu postici ova i jos veca cudesa.

    ГОСПОДАР МУЊА И ГРОМОВА

    О Теслиним истраживањима у Колорадо Спрингсу још увек не постоји потпуна слика, иако је, дневником својих експеримената из тих дана оставио документацију какву би научници пожелели да имају. Истина се вероватно никада неће сазнати. Својим асистентима се није поверавао, а све друго што је остало незабележено у дневнику, остало је сачувано у његовом непогрешивом памћењу.
    На месту где је Тесла 1899. обавио један од својих најзначајнијих експеримената, у Колорадо Спрингсу око 100 километара јужно од Денвера, данас је седиште неколико компанија које се баве оптичким инжењерингом и наравно, НОРАД, америчка команда противваздушне одбране, која је смештена у утроби планине Чејен.
    Оно што се догађало у Теслином лабораторији у Колорадо Спрингсу и данас занима научнике широм света. Људи који су имали прилике да посматрају шта се догађа на врху дрвене грађевине од 60 метара са високом бакарном антеном, причали су како су на све стране скакале варнице, чак и до њихових ногу и пролазиле кроз њихове ципеле! Једном дечаку се догодило да варница искочи из хидранта на улици у граду и направи лук од десет центиметара до завртња који је држао у руци. Понекад је сва трава око лабораторије била окупана металноплавом светлошћу. Нико, међутим, није знао да је човек у лабораторији тек само подешавао апарате, да би се припремио за најспектакуларнији и један од највећих експеримената свих времена - пише Александар Милинковић, у књизи: "Теслино тајно оружје".
    - Као споредан ефекат експеримента, постављен је до сада непревазиђен рекорд: највећа муња коју је човек створио, дужине око 40 метара.

    MУЊЕ У ТАЛАСИМА
    Теслина жеља била је да произведе електрични импулс велике снаге и да га усмери ка Земљи, јер је тло одличан проводник. Очекивао је да би струја усмерена ка тлу могла да путује без прекида, као радио-таласи, и то брзином светлости. Када би талас стигао до супротног дела планете, вратио би се назад, као што се водени талас одбија ка извору када наиђе на препреку.
    Слично је учињено 1950. године, седам година после Теслине смрти, када су први радарски таласи упућени ка Месецу и затим примљени у повратку. Седамдесетих година на овај начин је направљена прва мапа Венере. Ова небеска тела су милионима километара далеко од нас. Отуда је слање електромагнетског таласа кроз Земљу, свега око 5.000 километара у пречнику, права игра.
    Наравно, Тесла није проверавао сваку своју мисао. Ипак, није одолео да 3. јула 1899, као прави модерни хакер, "одврне" трансформатор до краја и види шта ће се догодити. О томе је писао у свом дневнику.
    Тај дан никад нећу заборавити - писао је Тесла касније. Трансформатор је био добро уземљен, антена постављена и поузданим кабловима обезбеђена директна веза са електраном. Тесла је изашао напоље да би пратио промене, на ципелама је имао осам центиментара дебете гумене изолаторе, а затим дао знак свом помоћнику Колману Ситу, да укључи трансформатор. Сви враћени таласи су један за другим додиривали антену, а затим се одбијали од ње правећи муњу. Прве муње су биле дуге око метар, а касније пет, па и 15 метара. Када су достигли 25 метара почела је и грмљавина. После 30 и 35 метара, грмљавина се чула и у оближњем граду који је удаљен чак 40 километара. Када је настала тишина, Тесла је љутито позвао електрану да пита зашто су га прекинули усред експеримената, али је добио одговор да је управо његов експеримент крив што у граду не гори ниједна сијалица.
    Због тога су га, чим је ова прича стигла до Пентагона и ЦИА, прогласили највећим хакером у историји.
    Ова прича само је делић истине о Тесли, митови су много већи. Из свих нагађања о Теслиним оствареним и неоствареним пројектима, настала је и теорија о томе да је он можда убијен, јер није био кооперативан са настојањима великих сила да његове проналаске користе у ратној машинерији. Као најпречи повод за готово невероватну тврдњу, наводи се његово одустајање од пројекта "Дуга".

    ВЕЧИТА ЕНИГМА
    Занимљиво је, да ни агенти ФБИ, који су Теслу и његове пријатеље пратили у стопу, нису са прецизношћу могли да тврде када је Никола Тесла тачно умро. Агент ФБИ, у извештају директору, у документу од 12. 1. 1943. каже:
    - Накнадно истраживање је показало да је Тесла умро 8. јануара а не у четвртак, 7. јануара, као што је наведено у телексу од 9. јануара!?
    Овај податак навео је "оптимисте", да Тесла заувек никада није ни отишао. Међу њима су и следбеници чувене "Унаријус" академије из Сан Дијега у Америци, који тврде да имају сталну комуникацију са Теслиним звезданим бићем који се налази у космосу. Иако су многи склони да помисле, да је то чиста глупост, чињеница је да су "ванземаљци" са "Унаријуса" својевремено успешно сарађивали са многим владама света, чак и са неким насим државним органима.
    Тесла је својим пројектима и идејама после Колорадо Спрингса - о чему сведоче трагови Теслине мисли данас у свету - оставио у наслеђе и материјал коме јос научници нису дорасли. На његовим замислима заснивани су и заснивају се безбројни покушаји научника и лаика да се остваре значајни научни и проналазачки продори. Генерално, данас се ипак недовољно зна ко је и колико успео да оствари Теслине замисли. Да поље интересовања лаика за Теслу расте директно сразмерно сталним практичним остварењима идеја које је Тесла још давно поставио: од телевизије и глобалних комуникација до безичног преноса и неисцрпних извора бесплатне енергије. Томе у прилог говори и шокантан податак да о Тесли на Интернету постоји преко 70.000 сајтова, што је више него што заузима неколико водећих холивудских звезда заједно!

    TEСЛА И МАРСОВЦИ

    Проницање у тајне космоса, је вероватно био један од првих и најдужих Теслиних снова. Маштао је, да једнога дана успостави везу са ванземаљским цивилизацијама. Пре више од сто година, 1899. тврдио је: да је примио неке "интелигентне" радио-поруке из ванземаљског извора и стално је понављао, да "марсовци статистички постоје". Још давне 1893. године, је направио нацрт свемирског брода на електрични погон.
    Његов изум, све до ове деценије нико није узимао за озбиљно. Али од 1997. почео је да лети и први авион са до сада делимично уграђеном Теслином идејом. Тај авион, био је један од најопаснијих бомбардера над нашим небом у току НАТО напада на Југославију Б-2, вредан колико и четири његове тежине у злату - каже Милинковић. - То је први ваздухоплов, који за погон не користи само аеродинамички узгон већ и феномен електромагнетне гравитације.
    Тренутно се ради са прототиповима овог авиона који би за рад требало да користи и јоносферски електрични потенцијал, да би у будућности био потпуно замењен класични погонски систем авиона. Тек тада оствариће се Теслина идеја о електричном авиону - какав је и први Теслин "космички брод".

    Изводи фељтона: НИКОЛА ТЕСЛА ПОД ПРИСМОТРОМ ФБИ
    (Вечерње новости, аутор: Драгана Савић)

    НОВИНАРСКЕ ЗАБЕЛЕШКЕ

    Разговор са професором др Велимиром Абрамовићем, аутором пројекта "Тесла несхваћени геније"
    - Да ли је Тесла остварио бежични пренос енергије и шта је заправо радијантна енергија?
    Тесла је пошао од становишта да је сав пренос силе у космосу одвија искључиво бежичним путем, јер основна сила је гравитација и не постоје антене између Сунца и Земље. Радијантна енергија је низ вибрација горњих слојева атмосфере и саме стратосфере, које је могуће хватати специјалним антенама и конвертовати у обичан електрицитет. Извор ове енергије је неисцрпан, јер Земља непрестано ротира и набија атмосферу електричном енергијом, на исти начин на који то чини и обичан електрогенератор. Пред крај живота Тесла је одрицао неопходност произвођења генератора уопште и говорио о томе, да се ми налазимо у океану енергије и да треба само истаћи антене које би ту енергију хватале. Тесла не само да није био схваћен у свом времену, већ је питање да ли и наше време разуме његову научну инспирацију.
    - Говори се да је 1935. год. Тесла произвео аутомобил који је ишао без бензина и акомулатора?
    Да, то је тачно, иако многи сматрају, да је невероватно да се тај принцип погона још увек не примењује.
    - Значи, није био у питању ни бензински, ни електрични погон?
    Није. Тесла је замислио неку врсту перпетуум мобила и успео је донекле да га оствари. Док год се Земља обрће као планета, говорио је он, има и вибрација које се могу претварати у рад мачина.
    - Зашто то и други научници не примењују.
    Зато што не схватају етарску природу космичких процеса. Етар је свепрожимајуци материјални елеменат, чије се одлике могу мерити и учинити делатним у смислу покретања машинског света људске производње. Из етра, говорио је Тесла, материја настаје и нестаје по једноставним математичким законима.
    - Који су то закони?
    То су закони времена. Наша цивилизација мора да упозна време и да га примени као фактор контроле у физичким процесима, иначе ни корак неће даље напредовати. Ради се о схватању времена и бесконачности као основе наших нових научних сазнања, која су непорециво "теслијанска".
    - Шта је са простором, да ли је он одговарајуће схваћен и упознат у науци?
    Ни говора! Има три бесконачности, које као особине простора никако не могу да коегзистирају: бесконачне су и дужина и ширина и висина, а бесконачност, ако логично гледамо, може бити само једна. То је реална физичка бесконачност или физички континуум у коме се раслојавају коначне појаве и постоје сви физички догађаји. Бесконачност нема никакву физичку границу и зато су сви коначни догађаји ствар унутрашњег космоса.
    - Значи ли то, да је Тесла схватио и инжињерски применио и сазнао тајну времена?
    Више од тога. Тесла је успео да синтетише материју из енергије и правећи своје ватрене лопте да демонстрира фузију, коју нико није пре тога успео да постигне. А ни после Тесле, није било решења за фузију. Тесла је усамљени геније, ције је идеје разумевао и успео да оствари само он сам.
    - Зашто он није оставио теорију која би коначно објаснила свемир?
    Теорију није оставио, јер је желео да само они чији је начин мишљења идентичан његовом разумеју шта је он хтео да саопшти човечанству. "Радим за будућност", говорио је, "и савременици ме неће разумети, али једнога дана превладаће научни закони природе чије сам тајне открио и све ће се изменити, као дланом о длан, све ће се променити. Наступиће нова ера човечанске мудрости, чије ће главне одлике бити разумевање времена, откриће извора бескрајне енергије и обликовање материје по вољи научника. Људска свест помериће границе живота и биће могуће разговарати са душама умрлих одвојеним од тела. Ова сазнања додатно ће померити наше схватање о разлици живота и смрти". Јер, како каже Тесла, према сазнању енглеских физичара Крукса и Оливера Лоџа, душа је еманација електрицитета и у тренутку смрти изручује се енергија једнака маси од једанаест до двадесет пет грама, која се губи на ваги, тренутно. Душа је електрична појава која се може контролисати и чије се све реакције могу предвидети. Јер, човек је аутомат космичких сила.
    - Верујете ли Ви Тесли у свим његовим закључцима?
    Тесла је био визионар. Он је јасним видом, непознатим обичном човеку успевао да разуме шта је суштина природног закона и да га одреди математички. Потом је приступао разумевању физичког, тј. градио је модел који би у простору и времену демонстрирао оно што је он имао у уму.
    - У чему је будуцност Теслине науке?
    У конзервацији животног система без временског ограничења. Сваки човек треба да буде у стању да се у току само једног свог живота, потпуно развије као духовно биће. Теслина наука, потпуно супротна од релативистичке теорије Ајнштајна и квантне механике Нилса Бора, омогућава да се деси чудо модерне технологије и научног мишљења, вољно бирање предмета који ће настајати из енергетског слоја етарских појава. Другим речима, моћ преображаја материје је у правом односу времена и простора који морају да се одреде и према људској души. Нема физике без душевности и духовности, као што нема ни човека без електричних догађаја које је Тесла тако добро познавао. Читав живот човека је само електрични ток, каже Тесла, а његова душевност, то је светлост.

    Разговор водила: Зорана Недић