Се навали Шар планина * Соко пије вода на Вардарот * Ред се редат кочански сејмени * Густа ми магла паднала * Замучи се Божја мајка * Проблејало младо јагње * Тупан ми тупа у село * Пораниле две девојке младе * Бела вило на тебе ми криво * Ој, јабуко зеленико * Озрен горо, пови брду гране * Дрину воду затровале виле * Кад се сејо удамо ја и ти * Заспала Јока Богутовка * Што Морава мутна тече * Стојна мома бразду копа * Крајишка контра * Нема раја без роднога краја * Где си било јаре моје * Дрино водо, жубора ти твога * Извор вода извирала, ладна ледена * Ој убава, мала момо * Запали се Ивица планина * Љиљче здравче, беру ли те моме * Заспала Јока Богутовка * Ој, девојко, коласта јабуко * Чува мајка Јову и Јованку * Ој, дивојко, мило моје * Приони, мобо, за лада * Јанко проси у далек девојку * Крај бунара зелени се трава * Три девојке збор збориле * Шта се сјаји ју гору зелену * Лепо певам, далеко се чује * Јово ђогу по мејдану вада * Нишну се звезда низ ведро небо * Смиљ девојка покрај горе брала * Ја посади виту јелу * Oј девојче, често ли ме сањаш? * Кићено небо звездама * Црна Горо, ладна ладовино * Јетрве се у двор сазивале * Што Морава мутна тече * Стојан иде од орање * Добро јутро, жута жабо * У мајке су три девојке * Дођи Миле код зеленог глога * Јанин бабо намолио мобу * Која ми ју овде нема * Пошле моме росу да обију * Волели се брат и сестра * Широко је лишће орово * Ово'ј дрво родно било * Ој, убаве мале моме

Се навали Шар планина
[овчарска песма, подручје Шар-планине, Стара Србијa]

Се навали Шар планина,
Ни потвати три овчара,
Три овчара, три чобана.
Први овчар и се моли:
"Ај, пушти ме Шар планино,
Имам жена ке ме жали."
Втори овчар и се моли:
"Ај, пушти ме Шар планино,
Имам сестра ке ме жали.""
Трети овчар и се моли:
"Ај, пушти ме Шар планино,
Имам мајка ке ме жали."
Жена жали, жена жали
Шест недели, шест ражали,
Сестра жали до година.
Мајка жали дуг до века,
Мајка жали дуг до гроба.

(Се навали, се навали Шар планина
ајде, се навали, се навали Шар планина.

Ни потвати, ни потвати три овчара,
ајде, три овчара, три овчара, три чобана.)

Соко пије вода на Вардарот
[Македонија]

Море, соко пије вода на Вардарот.
Море бре, соколе, ти јуначко пиле,
Море не ми виде јунак да помине.
Јунак да помине с девет лути рани,
С девет лути рани, сите куршумлији.
А десета рана со нож прободена.

(Море, соко пије вода на Вардарот
море, соко пије вода на Вардарот
Јане, Јанеле бело грло
Јане, Јанеле кротко јагне.

Море бре, соколе, ти јуначко пиле
море, не ми виде јунак да помине
Јане, Јанеле бело грло
Јане, Јанеле кротко јагне.)

Ред се редат кочански сејмени
[Македонија]

Ред се редат кочански сејмени,
Ке ми одат покрај Крива Река,
Ке го барат Иљо арамија.
Не ми било Иљо покрај Крива Река,
Туд ми било Иљо во Солуна града,
Во ладна меана, го служила мома Македонка.

(Ајде, ред се редат, мале,
ајде, ред се редат
кочански сејмени, мила мамо,
кочански сејмени.)

Густа ми магла паднала
[Косово]

Густа ми магла паднала,
На тој ми равно Косово.
Ништа се живо не види,
До једно дрво високо.
Под њим ми седи терзијче,
Они ми шијев јелече.
Кол'ко су звезде на небо,
Тол'ко су шарке на њега.

(Густа ми магла паднала, море,
густа ми магла паднала.)

Замучи се Божја мајка
[божићна песма, село Вукманово, Југоисточна Србија]

Замучи се Божја Мајка,
Од Игњата до Бадњака,
Па си роди Божја Мајка,
Младог Бога и Божића.
Кума куми Божја Мајка,
Кума куми Кум Јована,
Света Петка цркву мете,
На сред небо међу магле.
Запојаше девет попа,
Запојаше девет ђака,
Запојаше све владике,
И дванајест калуђера.
Дочула ги Божја Мајка,
Па је тијо говорила:
"Стани горо, стани водо,
Да слушамо како поју."
Стану гора, стану вода,
Трепетљика не станула.
Проклела ју Божја Мајка:
"Еј, дабогда трепетљико!
Што не слушаш девет попа,
Што не слушаш девет ђака,
Што не слушаш све владике,
и дванајест калуђера."
Свако дрво цвет да цвета,
Цвет да цвета, род да роди.
Трепетљика да процвета,
Да процвета, род да нема."
Свако дрво цвет цавтело,
Цвет цавтело, род родило.
Трепетљика процавтела,
Процавтела, род немала.

Проблејало младо јагње
[чобанска песма на бас, село Ласово, околина Зајечара, источна Србија, према певању Бокана Станковића]

Проблејало младо јагње,
А друго га питувало:
"Зашто блејиш младо јагње?
Шта је теби додијало?"
"Док ми овчар бећар беше,
Дотле мени добро беше.
По ливаде траву пасем,
По потоци воду пијем,
По планине план пландујем.
Сад се бећар оженио,
По буњишта траву пасем,
По корита воду пијем,
Под чандије план пландујем.
То је мени додијало."

(Проблејало младо јагње,
проблејало младо јагње.)

Тупан ми тупа у село
[Ускршња (Велигденска) песма на бас, село Видровац, околина Неготина, североисточна Србија]

Тупан ми тупа у село,
На сами данак Велигдан.
Тодора коло вођаше,
На сами данак Велигдан.
Дунуше виле ветрови,
Тодоре очи запраше.
Тодора Бога мољаше:
" Немојте виле ветрови."

(Тупан ми тупа у село, мале,
тупан ми тупа у село.)

Пораниле две девојке младе
[жетелачка песма на бас, село Сеселац, источна Србија]

Пораниле две девојке младе,
У Недељу жито да дораде.
Отац коси, а девојке вежу,
Над њима се облаци растежу.
Сину муња из мутна облака,
Па гром паде међу девојака.
Милку уби, а Јелицу рани,
Попадаше по зеленој трави.

(Пораниле две девојке младе,
пораниле две девојке младе.)

Бела вило на тебе ми криво
[на бас, село Милатовац, Хомоље, источна Србија, према певању Светлане Стевић]

Бела вило, на тебе ми криво
Што не јавиш да л' је робље живо?
" Живо, живо, ал' не мож' да дође,
Широк Дунав не може да прође."
Косе режи па вежи бродове,
Па преведи те наше робове.
"Ја сам ноћас до лагера била,
На лагера врата отворила."

Ој, јабуко зеленико
[старинска свадбена песма, село Грачаница, Косово]

Ој, јабуко зеленико,
Што си никла на сред села,
Што си тол'ко род родила,
На три гране две јабуке,
На тој трећој соко стоји,
Соко стоји зулум гледа,
Како младо коња кује,
Ем га кује, ем га куне:
"Дор дорија пуст остао."

(Ој, јабуко, мори, зеленико,
еј, море, ој јабуко, мори, зеленико.)

Озрен горо, пови брду гране
[песма на сватовски глас, подручје Озрен планине, источна Босна]

Озрен горо, пови брду гране,
Да проведем кићене сватове.

Гором иду кићени сватови,
Гором иду, гором поцикују.

Питала ји зелена горица:
"Куд идете кићени сватови?"

"С брда на брдо, зелена јагодо."

(Озрен горо, Озрен горо,
пови брду гране,
да проведем, да проведем,
кићене сватове,
ој кићене сватове, јој, ја, ој, јој, ја, веј!)

Дрину воду затровале виле
[канталица, село Цулине, српско Подриње]

Јесам ли ти говорила миле,
Да не пијеш ладне воде Дрине,
Дрину воду затровале виле,
Па се бојим и тебе ће, миле.

(Јесам ли ти говорила, миле,
јесам ли ти, јесам ли ти,
говорила миле, да не пијеш,
да не пијеш, ладне воде Дрине,
да не пијеш, да не пијеш.)

Кад се сејо удамо ја и ти
[канталица,село Доња Пилица, босанско Подриње]

Кад се сејо удамо ја и ти,
С киме ћемо мајку оставити?

Идем шором вијем се ко јела,
Питају ме из кога сам села.

Што питате, што морате знати,
Кад се нећу на јесен удати.

Ја љубавим ал' се не познаје,
Вјеран миле па ме не одаје.

(Кад се сејо удамо ја и ти,
с киме ћемо мајку оставити,
с киме ћемо мајку оставити,
кад се сејо удамо ја и ти,
с киме ћемо мајку оставити.)

Заспала Јока Богутовка
[на глас, село Растошница, босанско Подриње]

Заспала Јока Богутовка.
Буди је Јово Богутово.

(Заспала, ој, Јока Богутовка, ој,
Заспала, Јова, Јовина, Јела, Јелина, ој,
Јока Богутовка, и.)

Што Морава мутна тече
[канталица, село Доња Бадања, Јадар, српско Подриње]

Што Морава мутна тече,
Мутна тече свако вече,
Јел' катани коње поје,
Ил' краљ Милан с војском иде?
Нит' катани коње поје,
Нит' краљ Милан с војском иде,
Купале се двије сеје,
Оливера и Тодора.
Оливера испливала,
А Тодора утонула:
"Оливера, сејо мила,
Иди кући кажи нани:
Тоша ти се удомила,
Студен камен ђувегија,
Два бедена два ђевера,
Две врбице јетровице,
Две рибице заовице,
Ситан песак сви сватови."

Стојна мома бразду копа
[копачка, село Грачаница, Косово]

Стојна мома бразду копа,
Бразду копа, воду вади,
Воду вади, цвеће сади.
Где копала, ту заспала,
Засадила струк босиљак.
Струк босиљак увенуће,
Стојна мома никад неће.

(Стојна мома бразду копа, дадо,
Стојна мома бразду копа.)

Крајишка контра
[пјевање у колу, Поткозарје, Босанска Крајина]

Ој дјевојко, драга душо моја!

Грло моје к'о тамбура јеца
Једва чекам неђељу и свеца.

Кад запјевам овако малена
Потекла би суза из камена.

Кад запјевам овако с висине
Равнају се брда и долине.

Ми смо сеје испод Козарице
Ђе не рађа мајка издајице.

Пјевај сејо тамо ја ћу ‘вамо
Пјеваћемо и кад се удамо.

(Ој дјевојко, драга душо моја, ој дјевојко
ој дјевојко, драга душо моја, ој дјевојко.

Грло моје, грло моје, к'о тамбура јеца,
Грло моје, грло моје, к'о тамбура јеца.
Једва чекам, једва чекам, неђељу и свеца
Једва чекам, једва чекам, неђељу и свеца.)

Нема раја без роднога краја
[на бас, Книнска Крајина]

Нема раја без роднога краја.
Нема прела, нема обичаја.
Нема пјесме да запјева неко,
Старе мајке, она је далеко.
Аој, моје њиве и ливаде,
На огњишту срце ми остаде.

(Нема раја без роднога краја,
без роднога краја.)

Где си било јаре моје
[чобанска песма, Врање, југоисточна Србија, према певању Маје Ивановић]

Где си било, јаре моје,
Где си било, душо море?
"У планину, газдо море,
У планину, душо море."
Кој те чува, јаре моје,
Кој те чува, душо море?
"Сви чобани, газдо море,
Сви чобани, душо море,
Сви чобани планинари."
Кој те бије јаре моје,
Кој те бије душо море?
"Сви чобани, газдо море,
Сви чобани, душо море,
Сви чобани планинари."
Како плачеш, јаре моје,
Како плачеш, душо море?
"Кекер-бекер, газдо море,
Кекер-бекер, душо море."

(Где си било јаре моје,
где си било, душо море,
где си било јаре моје.)

Дрино водо, жубора ти твога
[традиционална/Дрина, крајишко ојкање, Книнска Крајина]

Ој, Дрино водо, жубора ти твога,
Немој бити међа рода мога.

Ој, немој Дрино браћу растављати,
Молимо те као дијете мати.

Ој, нек нас вјера кроз вјекове спаја,
Вода твоја нек нас не раздваја.

Извор вода извирала, ладна ледена

Извор вода извирала,
ладна ледена,
ладна ледена.
Извор вода извирала ладна ледена,
ту девојке шећер мећу да је медена,
а момци су водоноше, воду попише.

(жетелачка, на глас, Црнућа под Рудником)

Ој убава, мала момо
(Младо момче бога моли)


Ој убава мала момо, ладо, ладо,
ој убава мала момо, лад.
Ој убава мала момо!
Младо момче Бога моли:
"Дај ми, Боже, што те молим:
претвори ме ситан бисер,
расипи ме пред кладенце,
где девојке воду точе,
где невесте платно беле,
да ме нижу, да ме носе,
да ме носе око грло,
за грло сам загинуо,
за девојче душу дао."
Ој убава мала момо!

(краљичка, Дадинци код Лесковца)

Запали се Ивица планина

Запали се , запали се
запали се Ивица планина
Запали се Ивица планина,
Све изгоре, ништа не остаде,
Сам' остаде дрво јаворово,
И под њиме дете мали Јово.
Мајка Јови тијо говорила:
"Расти, сине, за недељу дана,
За недељу кано за годину."

(Из Поповића код Неготина)

Љиљче здравче, беру ли те моме

Љиљче здравче беру ли те моме,
ој, љиљче,
љиљче здравче беру ли те моме?
Љиљче здравче беру ли те моме?
Беру, беру, како да не беру.
Више, више, три венца увише:
први венац за големи котал,
други венац за најбољо јагње,
трећи венац за најбољо јаре.

(ђурђевска, кад се плету венци, Горњи Душник, Заплање, код Ниша)

Заспала Јока Богутовка

Заспала, Јока Богутовка, заспала,
Јова, Јовина.
Јела, Јелина
Јока Богутовка.
Заспала Јока Богутовка,
буди је Јово Богутово

(на глас, Растошница, Подриње)

Ој, девојко, коласта јабуко

Ој, девојко, коласта јабуко,
коласта јабуко
Ој девојко коласта јабуко,
Где си расла па си тако красна?
"Ја сам расла на мајкина крила,
ранила ме медом и шећером,
појила ме вином и ракијом".

Чува мајка Јову и Јованку

Чува мајка Јову и Јованку,
Чувала их петнаест године.
Расте Јова лепи и прелепи,
А Јованка лепа и прелепа.
Братац сеји тиома говори:
"Чујеш мене, моја мила сејо,
Не да братац другом љуба бити".
Проговара лијепа Јованка:
"Ој Јоване, мој мио брајане,
Ја не волим теби љуба бити,
Веће волим смерно погинути".
Мораш, сејо, мени љуба бити,
Ил, ћеш сада главу изгубити."
Макну ножем одсјече јој главу.
Мртва глава по ливади ваља,
Мртва уста по тијем говоре:
"Ој, Јоване, мој мио брајане,
Кад отидеш мојој старој мајци,
Заблејаће моја стара Ранка
Питаће те моја мила мајка:
"Чедо, Јово, ди ти је Јованка?"
Ти јој брале, њој овако кажи:
"Везак везла, иглу изгубила,
Остала је по ливади тражит".

(из околине Пирота)

Ој, дивојко, мило моје
 
Ој дивојко мило моје
За планином заноћило стадо
Ој девојко мило моје
За планином заноћило стадо,
Чујеш ли ме мило моје драго
Чујеш ли ме де ја певам сад
Ја би дошла ал ми не да нана
Све се се боји побећ ћу сама
За онога Милана овчара

(чобанска, бројаница, Доња Шаторња код Тополе)

Приони, мобо, за лада

Приони мобо за лада
Не би ли рано пожели
Не би ли Раду превели
За млада Јова, Јована
Дела, дела, нека, нека
Не стој, не стаде
Не стој
Не стаде
Приони мобо

(жетелачка, Рибашевина код Ужица)

Јанко проси у далек девојку

Јанко проси ју далек девојку
Црн конац, црн гајтан
Ју далек девојку
Јанко проси ју далек девојку
Јанко проси, тројица је куде
Први вели: Сењива, дремљива,
Други вели: Љута кано змија
Трећи вели: Од лошега рода
Куј ми вели сењива, дремљива
Не имао санак у болести
Куј ми вели љута кано змија
Змија му се у срце увила
Куј ми вели од лошега рода
Не имао од срца порода

(Рујиште код Бољевца)

Крај бунара зелени се трава

Крај бунара зелени се трава
Ту се Раде недељом одмара
Одмара се, пије воде ладне
Мисли мене да превари Раде
Да си Раде преварити знао
Не би за мном летио ко ђаво
Да си Раде преварити умјо
Не би са мном моје овце чуво

(на бас, Рибашевина код Ужица)

Три девојке збор збориле

Три девојке збор збориле
Трендо ли, трендо
Ружића Недо
Маро, дангубо моја
Три девојке збор збориле
Шта би која најволела
Најстарија говорила:
Ја би злато најволела
А средња је говорила:
Ја би сребро најволела
Најмлађа је говорила:
Ја би драго најволела

(Сеча Река код Ужица)

Шта се сјаји ју гору зелену

Шта се сјаји, шта се сјаји
ју гору зелену
Шта се сјаји ју гору зелену
Да л је иње, да л бело ковиље
Да л купина цветак распустила
Нит је иње , нит бело ковиље
Нит купина цветак распустила
Већ девојка даре растурила

(сватовска, околина Сокобање)

Лепо певам, далеко се чује

Еј, лепо певам, далеко се чује
Еј, лепо певам, далеко се чује
Лепо певам, далеко се чује,
Драго чује ју крају планине
Први каже: Моја је девојка
Други каже: Моја вереница
Трећи каже: Моја суђеница

Јово ђогу по мејдану вада

Јово ђогу по мејдану вада
По мејдану вада Јово ђогу
Јово ђогу по мејдану вада
Гледала га Анка са чардака:
Болан Јово, опаши се тврдо
Јер сам синоћ чудан сан уснила
Ђе твој фесић вода однијела
Ђе сам бисер по трави просула
Што твој фесић вода однијела
То ћеш, Јово, главу изгубити
Што сам бисер по трави просула
То ћу, Јово, сузе прољевати

(околина Ужица)

Нишну се звезда низ ведро небо

Нишну се звезда низ ведро небо
То неје звезда но је девојче
Низ турско бега, у браћу иде
Ој браћо, браћо, откупите ме
Нишну се звезда, нишну се звезда
Јане море, низ ведро небо
Јане море, низ ведро небо

(Из Мањка код Врања)

Смиљ девојка покрај горе брала

Смиљ девојка покрај горе брала
Ђел бегу ђелин веду
Ђе су сана, ја сам сана
Санана, душо
Алај душо ђулуми ђулсуми
Ђелчербој челебој
Џелерај каконај
Ружо румена
Смиљ девојка покрај горе брала
Како брала па у гору зашла
Како зашла драги камен нашла
Крај камена младо нежењено
Ево има девет годин дана
Како тражим у мајке девојку

(славска, из Черовнице код Косовске Митровице)

Ја посади виту јелу

Мала момо
Ја посади виту јелу на камену
Како сам ју посадила
Још ју нисам погледала
Јел се јела приванула
Приванула, род родила
На две гране, две јабуке
А на трећу, славеј-пиле
Славеј-пиле, не пој рано
Не буди ми моје драго
Сама сам га јуспављала
Сама ћу га и разбудим
Ускочићу у градину
Почупаћу струк босиљак
Шибнућу га уз образа
Ој, убава мала момо

Oј девојче, често ли ме сањаш?

"Ој, девојче, често ли ме сањаш?
Кад ме сањаш, дал мајци казујеш?
Кад казујеш, мајка што ти вели?"

"Мајка вели: пољуби га, ћеро"

Кићено небо звездама

Кићено небо звездама
Ој, Јово, Јово, звездама
Кићено небо звездама
Ко равно поље овцама
Данице нема звездама
Овцама нема чобана
Сем једно дете Радоје
И оно младо заспало
Буди га сеја Јелена:
"Устани, брате Радоје,
Одоше овце низ поље"

Црна Горо, ладна ладовино

Црна горо, црна горо,
Ладна ладовино, ладна ладовино.
Црна горо, ладна ладовино,
Сва је војска у тебе отишла
Сви отоше и сви си дојдоше
Моје војно отиде, не дојде
Црна горо, кажи му нек дојде.
Казала би, ал га не познајем.
Обуко је шајачно одело,
И на њега пушка непуцана.
И у руке сабља немавана.

(Горњи Комрен, Ниш)

Јетрве се у двор сазивале

Јетрве се у двор сазивале,
Јетрве се у двор сазивале.
Јетрве се у двор сазивале,
Ред се реде на воду да иду
Ред се паде Маргите девојке
Хитра била Маргитина мајка
Хитра била па се досетила
Трже ведро, на воду отиде
Кад на воду три млада овчара
Три овчара, три млада бећара
Први рипи, ведро ју привати
Други рипи, ведро ју завати
Трећи пита: где ти је Маргита
Маргита је одавна умрела
Ајд не лажи Маргитина мајко
Синоћ ми је на руку спавала
Руса коса руку претиштала
А минђуша рану направила

(Сеселац)

Што Морава мутна тече

Што Морава мутна тече
што Морава мутна тече
Што Морава мутна тече
Куд је мутна туј крвојна
Бањале се две девојке
Лепа Вера и Тодора
Тодора се удавила
Из дубину говорила:
Чујеш Веро, верна друшке
кад отидеш куд мој дома
па те пита моја мати:
Лепа Веро, кам Тодора
Ти не кажи: удави се
Него кажи: удаде се
Два су брега два девера
Две тополе две јетрве
Две врбице две заовице
Сталан камен младожења

(Сеселац)

Стојан иде од орање

Стојан иде од орање
Стојан иде од орање
Стојан иде од орање
Бела Рада од белило
Сретоше се насред село
Насред село на ћуприју
Колко малко постојаше
Суво рало гливе роди
Проговара млад Стојане:
Ајде Радо сад за мене
Оћу, оћу млад Стојане
Да посадиш море с лојзе
Навати се млад Стојане
Он посади море с лојзе
И он узе белу Раду

(Сеселац)

Добро јутро, жута жабо

Добро јутро, жута жабо
Џам џуле, џам џакуле
Там биле, там ти биле
Добро јутро, жута жабо
Како ћу ти гаће кројим
На ти твоји криви краци?
Како ћу ти блузу кројим
На то твоје кратко тело?
Како ћу ти шајку кројим
На ту твоју пљосну главу?

(Сеселац)

У мајке су три девојке

У мајке су три девојке
Све три јесу једнолике
Берно, беорно
Бер доламо, бер чокиш
А ђе мислиш да ноћиш
Бер богами не ноћиш
Чикар гито Маргито
Чик девојко чика чик
У мајке су три девојке
Све три јесу једнолике
Међу собом говориле
Шта би која најволела
Најстарија говорила:
Ја би злато најволела
А средња је говорила:
Ја би сребро најволела
Најмлађа је говорила:
Ја би драго најволела

(Мрчајевци, околина Чачка)

Дођи Миле код зеленог глога

Дођи миле код зеленог глога
Код зеленог глога
Дођи миле код зеленог глога
Дођи миле код зеленог глога
Ако ниси велика господа
Сазуј чизме па обуј опанке
Па ти дођи код мене сељанке

(на бас, Девићи, Ивањица)

Јанин бабо намолио мобу

Јанин бабо намолио мобу
Намолио мобу
Јанин бабо намолио мобу
Намолио мобу
Јанин бабо намолио мобу
Одвојио Јану од оваца
Да му пева чешће на постати
Ваздан Јана не пушћала гласа
Кад је било око заранака
Помоли се Раде пред овцама
Викну Јана танко гласовито:
Јеси л Раде босиок залио
И од Сунца лада начинио?
Јесам Јано босиок залио
И од Сунца лада начинио

(жетелачка, Планинице, код Рашке)

Која ми ју овде нема

Еј, која ми ју овде нема да дојде
Да не дојде, да дојде
Која ми ју овде нема да дојде
Ката ми ју овде нема да дојде
Коштана ју овде нема да дојде
Мирјана ју овде нема да дојде

(седељачка, позиварска, Бурдима, Сврљиг)

Пошле моме росу да обију

Пошле моме росу да обију
Ладојло
Пошле моме росу да обију
Да обију и да се умију
Да наберу свакојаке траве
Да исплету своме Ђурђу венац
Мајка оће Ђурђа да окупље
Мајка оће, а сејке не дају.
Шта се оно на планини бели
Дал је пена, ил бела пелешка?
Нит је пена, нит бела пелешка
Већ је јагње од мајке остало.

(ђурђевданска, Звездан, Зајечар)

Волели се брат и сестра

Волели с брат и сестра
Од малечко до големо
чал врти, козу врти
де, де, дудијо
Волели се брат и сестра
Од малечко до големо
Волели се, узели се
Породили мушко дете.
Кад се дете породило
Одма уста отворило
А у уста венац зуби
А под мишке птичје перје.
Сво се Врање ушчудило
Ушчудило, узбунило
Стари људи од љутину
Од љутину, од срамоту
Побеснели, полудели
Старе жене Бога моле:
Чувај Боже од напасти
од напасти, од пропасти
Чувај Боже да не гори
покрај суво и сирово

(околина Врања)

Широко је лишће орово

Широко је лишће орово
широко је лишће, ај, орово
Широко је лишће орово
под њим млади Јово болово
Често њему мајка долази
у марами грожђе доноси:
Можеш ли ми, сине, пребољет?
Ја ти мајко морам умријет.

(на бас, Велики Шењ)

Ово'ј дрво родно било

Овој дрво родно било
Овој дрво родно било
Овој дрво родно било
Род родило, родно било
Под родом се саломило
Саломило, покршило
Једна гранка три јабуке
На трећото соко стоји
Соко стоји чудно поје
Чудно поје како моме
како моме лазарице

(лазаричка, Сурлица)

Ој, убаве мале моме

Ој, убаве мале моме
Ој, убаве мале моме
Ој, убаве мале моме
Овај кућа комината
На њу има троја врата
Прва врата од дуката
Друга врата од шимшира
Трећа врата од талира.
Прва врата сина жени
Друга врата ћер удава
Трећа врата дете крсти
Ој, убаве мале моме

(лазаричка, Орљане, Ниш)

врх стране