Епилог

Након смрти деспота Иваниша Бериславића (1514.) деспотску титулу је преузео његов десетогодишњи син Стефан. Како је он био малолетан о поседима је бригу водила деспотица Јелена. У то време (1520.) на власт у Турској долази султан Сулејман II Освајач. Он одмах започне офанзивни рат на Угарску нападом на Београд и Шабац. Због велике опасности и деспотица Јелена се морала склањати из Купиника у Славонију. Турци су ушли у Срем и попалили Земун, Митровицу, Сланкамен, Беркасово, Илок, Черевић и још читав низ других места.

Турска је навала престала 1522. године, што је омогућило деспоту Стефану Бериславићу (тада имао око 20 година) да се врати у Срем и да неке од градова обнови. Све то је слабо вредело јер су Турци све чешће упадали што је доживело врхунац 1526. године великом битком на Мохачу када су Турци у потпуности сатрли угарску војску. Пораз је био такав да је и угарски краљ Лајош II ту погинуо (удавио се у потоку). Деспот Стефан Бериславић није учествовао у овој бици и налазио се у Пожеги.

То је време када се појавио један веома тајанствени вођа Срба у Угарској који је познат под именом цар Јован Ненад или Црни човек. Иако је имао велику војску није успео да оствари нешто више и већ у јулу 1527. године он је убијен.

Деспот Стефан Бериславић се неколико година узалуд трудио да учврсти границу у Срему јер му је основни проблем био недостатак новца. Како није могао да исплати најамнике, а новац није пристизао то он преда Бач Турцима. Због тога буде ухапшен и са мајком Јеленом бачен у тамницу у Будиму. Ту је деспотица Јелена и умрла, док се деспот Стефан успео избавити из тамнице. Одмах оде код турског султана који га лепо прими и врати му раније поседе у Срему и Славонији, које су сада Турци држали под својом контролом. За узврат деспот Стефан му је постао вазал и давао помоћне чете. То је тако трајало све до 1536. године када је деспот Стефан дошао у сукоб са санџак бегом Хусрефом и био убијен. Његовом смрћу титула деспота је изгубила сваки значај мада је и даље била додељивана, али сада као празна формалност.

Титулу деспота понео је 1527. године Радич Божић који ју је добио од краља Запоље у време унутрашњих борби у Угарској. Тако су једно време постојала два деспота: Стефан Бериславић и Радич Божић. Већ 1528. године Радич је умро. Све до 1536. године Стефан Бериславић је једини деспот, додуше под Турском влашћу.

Након смрти деспота Стефана (1536.) године титулу деспота добија Павле Бакић (1537.). То је било време унутрашњих смутњи и питање је да ли је Бакић уопште знао за ово именовање јер је баш тада погинуо у борби са Турцима.

Тиме је завршена историја српског деспотског достојанства у Угарској која је трајала скоро 80 година. Недуго потом султан Сулејман је освојио Будим (1541.), а Србија се нашла дубоко у турској позадини. Сада је требало чекати 250 година да се турска моћ сломи у тој мери да то у Србији изазове борбу за ослобођење.