Jесења љубав

Ситним везом нанизаћу ти

Мелодије све од прошлих трава

Сјајнице ти што ти нижу слике

Опколићу цветовима сна и јаве

Сунцима из мојих дубина

Прожуборићу ти санте

И сенке са усана нестаће

Са нас у честаре тамне

Свенуло лишће док се узајамно

Верујемо жалостити нас неће

Ко хоће да зна доба је истине

Руке дрвене веју златнике

За нас ове јесени

И ко зна до када ће жубор лишћа

Да гуди у крошњама и у свести

Као шум далеких виолина