Nemoguće inspiracije
na hladnom radnom stolu;
listovi, rasuti predmeti,
opipljiva melanholija.
njusim je, udišem, ulazi u moje organe,
u moje misaone mehanizme.
Jaka, tvrdoglava družbenica,
njeno prisustvo je temelj
postojanja svakog pojedinca.
Melanholija je
more koje se uz zvuke talasa upućuje
ka obali,
melanholija je
ogromna dolina puna snega
melanholija je
samo jedno veče pokraj vatre
pod zvezdama,
melanholija je
bodež koji probada potpuno
neznani deo tvoga tela,
ali ne pokazuje svoj vrh
sa druge strane ekstremiteta
ne obezbedjuje siguran ključ.
Melanholija
gledaš, misliš,
slušaš srce i osećaš se čudno,
…to je melanholija!!!
Raspliće se čvor suza
gorkih
ali nedovoljno da iščupa
onaj užasni trn melanholije.