Ključ zdravlja, vitkosti i lepote

"Bolest brzine" ili zavisnost od brzog tempa života

TRKA SA SAMOM SOBOM

 

Zbog neprestane i neumoljive težnje da žive život brzo kako bi postigle maksimum - američke žene sve više pate od "bolesti brzine". Žena "brzine" - žena bez identiteta

"Bolest brzine", po rečima američkih stručnjaka, jedna je od veoma čestih bolesti američkih žena. Manifestuje se onda kada žena, u želji da obavi što više poslova, nekontrolisano prekorači svoje fizičke mogućnosti, što vremenom dovodi do zavisnosti od brzog tempa života.

Naravno, ova bolest nije samo "privilegija" Amerikanki. Ona se može uočiti kod svih žena prezauzetih poslom i obavezama kod kuće i na poslu širom "emancipovanog" sveta. Žene-zavisnici od brzog tempa života ne znaju da stanu, te na taj način njihov život postaje neprekidna trka.

Budući da je rad po razvoju privatizacije i kod nas postao veoma iscrpljujući, možemo slobodno reći da se "bolest brzine" prepoznaje kod sve većeg broja naših žena.

Razlika između brzog življenja

i zavisnika brzine

"Žene zavisnici žive non-stop. Njima su potrebni akcija, drama, uzbuđenje i intrige u poslovnom smislu - konstantan pokret", kaže mr Stiven Fajer, profesor psihijatrije medicinske škole "Mont Sinai" u Njujorku. "Njen kalendar je prepunjen obavezama danju i noću, jer zavisnike uzbuđuje trčanje kroz život" - kaže on.

"Nije ništa loše ako s vremena na vreme budemo prezauzeti i damo sve od sebe da bismo završili neki od zadatih projekata na poslu, a zatim se smirimo i odmorimo od napornog rada" - kaže Lesli Hartlez Gis, asistent profesora psihologije u "Mont Siniju". "Ali ako ste odabrali da živite bez odmora svakoga dana svoga života, to je već nešto sasvim drugo" - dodaje dr Gis.

Istovremeno, stručnjaci tvrde da postoji razlika između žena koje žive brzim tempom života i zavisnika brzog tempa života.

Prvu grupu čine žene koje su zaokupljene radom i koje do rezultata dolaze planiranjem, strategijom, što podrazumeva i razmišljanje.

"Međutim, žene zavisnice gube mogućnost planiranja i mišljenja" - kaže mr Čarls Garfild.

Evo i nekih primera.

An Neidlinxer, agent za prodaju nekretnina iz Los Anđelesa, godinama je bila takva zavisnica. Jedno jutro se probudila teško dišući, nepokretna od iscrpljenosti, što je bila očigledna posledica "bolesti brzine".

"Dan i noć su mi prolazili neverovatno brzo. Često bih zaboravila s kim sam večerala sinoć, koji prijem posećivala ili šta sam radila juče", kaže An. "Sve sam radila brzo, mislila brzo, sklapala poslove brzo, bila sam kao žica. Žureći, osećala sam neverovatnu snagu i na taj način bila gospodar nemogućeg!"

Tri godine An je radila od 70 do 80 sati nedeljno, postajući, kako sama kaže - "malo luda".

"Stizala sam u kancelariju u 7 i ostajala najmanje do 20 časova. Radila sam kod kuće posle posla ili bih se našla sa nekim da nešto popijemo i da razgovaramo, opet o poslu, sve do ponoći."

U trci s vremenom

Činjenica je da su u današnje vreme retke žene bez obaveza. Ali je pitanje zašto neke od njih prelaze granicu ’normalnog’ i postaju zavisne.

Po rečima dr Gis, ne postoji granica šta žena može da uradi a šta ne. Zbog toga i dolazi do bolesti zavisnosti.

"Žena bi ostala budna celu noć pripremajući se za sutrašnju prezentaciju. Odlazi na posao brinući kako će ona da prođe i istovremeno misleći šta će da spremi za večeru, da li je u kući sve spremno, da li je mačka nahranjena."

"Žene očigledno treba da nauče da ne moraju stopostotno da se daju svemu i svakome. Da li je sasvim u redu reći ’ne’ onome koga volite ili odbiti dobru poslovnu ponudu ako ste premoreni?" - pita se dr Gis.

"Žene koje pate od ’bolesti brzine’ nemaju izgrađen identitet" - dodaje dr Julit Brismen, psihijatar iz Njujorka. "Kada uspore, osećaju se bezvredno misleći o svojim osećanjima i sebi. Za njih je mnogo manje bolno da trče i tako izbegnu istinu."

"Bolest brzine" utiče na psihičko, a u velikoj meri i na fizičko stanje žene. Kada naterate telo da se stalno kreće, ono je u stalnom stresu. Povećava mu se adrenalin, priprema ga za uzbunu. Telo neprestano daje signale koje zavisnici ne primećuju zbog prevelike žurbe. Može se pojaviti nesanica, proliv, neosećanje gladi. Posle toga, nastaju teži, a često i nerešivi problemi.

(Ženska strana, "Politika" 26. januar 1997)