KAD SMRT DOĐE PO MENE

Nestaću jednog dana

pa svet videti neću,

hladna će večna tama

ukrasti životnu sreću.

To crno i mirno more

dodirom će da sledi

ruke koje mi klonu

u jastuk tamni, meki.

Postaču večni prah

sile crne i hladne,

tad će od smrti strah

prestati biti mi jad

I nema biću pred pravdom

koja čami u zatvoru zla

a voljeni moji, Sami!

Nestaće ljubav mi sva.

Smrt će krunu da stavi

na lice hladno i belo,

kruta ću tako ležat’

dok živi koračaju smelo.