MAGIČNA PESMA

More krš i zvon,

mirne luke ton

ukazuje na beskon,

beskon duše moje

jarke neke boje.

Ta znamenja moja-bezuslovna sila

bude plimu sreće

pa se duša sliva u oko bez mraka,

zaslepljuje njega svetlost neka žarka.

Neka ova slika potraje još malo,

jer nema tog lika kome ne bi stalo

da u taj potop sreće

zaroni bar malo.

Al’ srećni plamsaj ovaj,

prirodom ponesen,

tankom strunom bola

večno je zanesen.

Jer prostor je jedan,

sa njim bol tone

sred stvarnosti grube

gorko su mu sklone

duše koje ljube.