MENJAM SVOJU DOMOVINU

Selim se u zemlju rodnu Tvoju

i ja sam selica, samo jedna ptica u broju.

Odlazim u zemlju ni malo moju,

hrlim ka drugom čemernom čovečijem roju.

I pre nego što krenem daleko

Neki će vetar zastrujati polako i reći lako “Ponovo se rodi.”

Odmahnuću rukom i pogledaću preko,

Ali ću i pomisliti da je to već neko rekao

"Rodi se, ponovo se rodi u toj zemlji

daleko"

Ipak se nećkam, prelamam i u duši slamam

lišena biću svih ideala, običaja i porodiènog dara,

u oku će biti prizor plaman

a Ja ću tako sebe da proveravam.

Sigurna sam da ću u duši umreti ovog Maja,

jer umesto kafe doći će vreme čaja,

a zelenu livadu zameniće

mutna pučina plava.

Bogata zemlja tad zaslepeće mene,

a sjaj će raširiti moje zene,

za svaki ću uspeh tražiti da me potapše neka bogata ruka,

na dlan će stati svi ideali,

a za dušu će ostati muka.