MASKA

Svaki čovek nosi na svom licu masku

što šareni štit je životom izvajan,

čuva takvo lice koje pri rođenju

tanku kožu ima i lako se slama.

Bez te maske mnogi imali bi muke,

jer ona je skup svih znanja i umeća,

ono što čoveka od drugoga brani,

a u skladu svoga izmučenog bića.

Ali mnoge maske neskladnih su boja

i nisu zato da se njima diče

pa su neki kivni na one što maske

priređuju tako da na svetlost lièe.

Ti ništavni ljudi žele sve da zgrabe

pa čak i ono što nije na otkup,

žele svetli osmeh nekog drugog bića

što pripada samo jednoj ličnoj koži.

Slomiti me neće oni što su ništa,

jer koža je moja prava upijača,

dok im maske stoje kao da su pile,

moja koža bojom maske sva odiše.

Niko ne uviđa da je prava ona

što živi, opstaje u duhu života,

a ne da je vredna ta slatkoća mrtva

što rad nekog crva na silu mahnita.

Samo onaj kome maska stoji čedno,

što na osmeh srećan bez osvete liči,

dok gleda i shvata boljega od sebe,

taj vredan je da se svojom kožom diči.