KAD NEMA DRAGOG

Eh da mi mogu moje lire

vratiti ljubav što izgubih

i da mi mogu poetske sile

dozvati dragog koga ljubih!

U oku bi zlatni sjaj sinuo,

a krv u žilama jurnula,

to bi me do neba vinulo

i oblak bih tamni gurnula.

I živa bih bila nestvarna

vrele vatre užareni žar,

u svetu iskra nestalna

i sunca sjajnoga plam.

Al’ dragog nema, ne dolazi

pa se ljubav u pesmu sroči

dok snaga mi stihom prolazi

kroz mnoge znatiželjne oči.

I tako pesmom pojim

ljude pomalo zanesene,

dok dane bez dragog brojim,

brišem oči zaljubljene.