Miris dunja se još oseća…
Miris naše reke…
Miris me vraća u prošlost…
Maleno srce je opet izgubljeno.
Maleno srce opet plače.
Nema ga…
Osetim samo njegov anđeoski dah.
I dalje mirišu dunje.
I dalje suze oči uz jesen.
I dalje se osmeh vraća uz prve kapi kiše.
I taj čardaš!
Krila sam ga u nogama.
Zaigrala sam tajno.
Samo pred njegovim očima.
I ta reč!
Krila sam je u srcu.
Izgovorila sam je tiho.
Samo njmu na uho.
I to sećanje!
Krila sam ga na papiru.
Ispisivala sam ga zaljubljeno.
Samo da ne odu u zaborav.
…mirišem dunje… žute…
…mirišem Dunav… prek…
…mirišem jesen… ranu…
…mirišem kišu… hladnu…
Mali prinče, donesi mi lak san.
Poljubi me nežno, za uho, na najmekše mesto.
Dodirni me tiho, dozvoli da te osetim poslednji put.