10. To blaženo stalno mesto

27. januar 2000.
Kad bi postojala nagrada za udarnike na konkursima, Đovani, dvadeset tri godine, i Vinćenco, dvadeset sedam, obojica iz Palerma, sigurno bi je već dobili, i to više od jednoga puta. Pre nekoliko nedelja, u Milanu, na konkursu za sto mesta gradskog čuvara, bili su i oni, izmedju 2621. kandidata koji su poticali sa celog poluostrva.
Za Đovanija je to bila prilika da proslavi lični rekord : dobrih pedeset konkursa na kojima je učestvovao ( naravno, ni na jednom uspešno) za manje od pet godina, u proseku jedan mesečno. Zatim je tu Vinćenco, i on blizu broja pedeset, koji je počeo da se pojavljuje na konkursima od šesnaeste godine.
U medjuvremenu , ipak, ne sede skrštenih ruku. Izmedju dva konkursa, Đovani, osim što buba svoje lekcije, radi u očevom tehničkom studiju. A Vinćenco, da bi platio troškove brojnih premeštaja, čisti jednu gradsku crkvu, zarađujući 25 hiljada lira dnevno.
"Za svako putovanje - objašnjava Vinćenco - treba uračunati trošak od 6-700 hiljada lira. Ako se pobedi na kvizovima, troškovi se udvostručavaju zato što se mora opet ići na put. Sve u svemu, potroši se u proseku million za svaki konkurs.
Troškovi, naravno, rastu kada kandidate prati neki član porodice, što se dešava devojkama sa Juga koje se retko usudjuju da krenu same. Kao u Rozaninom slučaju, koja je takodje stigla sa Sicilije u Miano zbog posla gradskog čuvara, koju je podlaktila majka Anđela.
Velike žrtve, dakle, i ekonomske, prate opsenu stalnog mesta i plate 27. u mesecu, svakog meseca. Pedeset miliona potrosi svako od njih, u proseku deset miliona godišnje
Istu cifru i dobru ideju drugi bi već uložili u neko malo preduzeće i sada bi putovali samo radi zabave ili zbog posla. Neko iz njihovog grada i sa mnogo manje novca već je to učinio.