Док су Шиптари 31. марта пуцали на 28 српских повратничких породица у селу Кош, док полицајци претресају искључиво српске куће, док је Серен Јесен Петерсен небулозно изјављивао да брачни пар Вучић нису масакрирали Шиптари, што је изазвало огорчени одијум код свих мислећих, на делу је сасвим непосредна сервилност српске дипломатије, која, очигледно, више води рачуна о албанским националним циљевима него о елементарној заштити људских права Срба на Косову и Метохији!
Будући амбасадор Србије и Црне Горе у Немачкој Огњен Прибићевић, иначе члан Политичког савета Српског покрета обнове (СПО), изнео је у интервјуу "Танјугу" 1. априла 2005. године (камо среће да је у питању "првоаприлска шала"!) да "Немачка има разумевања за ставове Београда о Косову". Ако бисмо, којим случајем, могли да занемаримо то што је члан Политичког савета СПО, будући амбасадор Србије и Црне Горе, Огњен Прибићевић у себи већ ампутирао Метохију коју и не помиње, не можемо да занемаримо безочну злоупотребу дипломатије у ускостраначке сврхе. Наиме, будући амбасадор СЦГ у Немачкој, дакле кадар СПО, у свом интервјуу "Танјугу" фаворизује ускостраначку политику СПО-а на примеру српске Голготе на Косову и Метохији. У том ускостраналком и навијачком интервјуу Огњен Прибићевић упадљиво наглашава да се то "разумевање Немачке" односи на "иницијативу Вука Драшковића..."
Не сумњамо у то "немачко разумевање", као и што не сумњамо у оне "иницијативе Вука Драшковића" рушилачке природе док је српска кућа горела од темеља до крова у периоду од 1991. па надаље, чак и до данашњих дана. То "немачко раумевање" смо видели на примеру Ханса Дитриха Геншера и Алојза Мока који су остваривали великохрватске национален програме од 1991. године. Не треба сумњати ни у ово ново "немачко разумевање", персонификовано кроз Геншеровог наследника Јошку Фишера, познатог анархисте из 1968. године, а те исте године Вук Драшковић је вежбао "Козарачко коло", мада то није морао јер у питању је генетски код партизанског сина који се касније поигравао са комунистичким национализмом и марксистичким четништвом. Оставимо ли ову успутну дигресију по страни, не можемо да занемаримо намерно слепило у реализацији треће верзије великонемачког 4 Рајха Дранг нах Остен (Drang nach Osten - Продор на исток), али овом приликом преко реализације великоалбанске политике, јер Немачка је у почетку Трећег Балканског рата 1991. године користила католичку интернационалу, а сада користи исламску, наравно на туђим просторима.
Идуће недеље министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер треба да посети Приштину и та посета ће означитиу даље разрађивање антисрпског сепаратистичког и терористичког механизма на Косову и Метохију и да би сакрио управу ову намеру немачке спољне политике будући амбасадор Србије и Црне Горе у Немачкој Огњен Прибићевић дрско сипа прашину у очи целом српском народу небулозном тезом о немачком "разумевању ставова Београда о Косову". Ако је и од члана Политичког савета СПО, будућег амбасдаора у Немачкој, превише је..., јер, сигурни смо, чак и сам Јошка Фишер је изненађен степеном непотребне сервилности српске дипломатије! Дипломатијо, прими саучешће!